Највећи извозници из БиХ уједно и највећи увозници

Највећи увозници у БиХ су годинама уназад углавном и њени највећи извозници, што свакако негативно утиче на укупну структуру бх. привреде, оцијенили су економски аналитичари.

Наиме, суштина је у томе да у тим највећим пословима БиХ даје само радну снагу и неки мали дио домаћих сировина, док све остало отпада на увоз.

Мишљења бх. економских стручњака најбоље потврђују и подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ о топ десет увозника и извозника за ову годину, у којима се исте фирме као лидери појављују и на страни увоза и на страни извоза.

Тако су се међу десет највећих увозника – извозника из БиХ нашли „Оптима група“ Бањалука, „Превент“ Високо, „Глобал Испат – Коксна индустрија“ Лукавац, затим „АрцелорМиттал“ Зеница, „Алуминиј“ Мостар, те Творница обуће „Спортек“ Котор Варош.

Све то, према мишљењу економиста, упућује на чињеницу да БиХ нема довољно репроматеријала за производњу, те је принуђена да га увози и онда овдје прерађује.

Иначе, подаци УИО БиХ о десет највећи увозника и извозника из БиХ показали су да БиХ највише увози сирову нафту и гориво, док се највећи извоз остварује са дијеловима за ауто-индустрију и ниско обрађеним сировинама из области рударства.

Игор Гавран, економски стручњак Спољнотрговинске коморе БиХ, потврдио је да су већ традиционално дужи низ година уназад највећи извозници из БиХ углавном и њени највећи увозници.

„У суштини, када погледамо и поредимо увоз и извоз добијемо прилично малу разлику у вриједности, која је у ствари тај неки уложени рад и дио домаћих сировина„, рекао је Гавран.

Према његовим ријечима, врло често се дешава да код лон послова у текстилу и производњи обуће БиХ буквално увози комплетно све потребне компоненте.

„То, с једне стране, показује неодстатак домаћих репроматеријала, а са друге стране у таквим аранжманима је једино и могуће радити на овај начин, јер ако ми на примјер у текстилу немамо своју предионицу и свој текстил с поријеклом, једина је могућност да га увеземо„, сматра Гавран и додаје да све то негативно утиче на укупну структуру привреде у БиХ.

С тим у вези, он је навео примјер промјене односа у трговини, када је у питању област енергетике, покретањем Рафинерије нафте у Броду.

„Тада је значајно смањен увоз нафтних деривата, јер смо добрим дијелом прешли на увоз сирове нафте, која се онда прерађује. То је био огроман добитак сваке године када је ријеч о спољнотрговинској размјени„, истакао је он.

Нешто слично би се, како је навео, могло урадити и када је у питању експлоатација и прерада боксита у БиХ, који се вади из домаћих рудника и прерађује у глиницу у Зворнику.

„Када би се та глиница даље могла прерађивати у БиХ, примјера ради у мостарском ‘Алуминију’, и онда потпуно елиминисати потребу за увозом глинице у БиХ, то би биле стотине милиона КМ сваке године мањег увоза и много квалитетнија добит од извоза„, сматра Гавран.

Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС – СWОТ, рекао је да БиХ нажалост нема сировина за текстилну и обућарску индустрију, те да се у том случају ради о лон пословима.

Са друге стране, казао је да је логично да је међу највећим увозницима онај ко производи нафтне деривате, јер немамо сирове нафте.

„Оно што је битно у свему томе је да се у нашој земљи да нека додата вриједност том производу, па да се онда извози и то је позитивна ствар“, сматра Грабовац.