"Уловљени" у друштвене мреже

Веома мали број корисника интернета разуме ризике везане за активно коришћење социјалних мрежа. Највише ризикују они који за приступ друштвеним мрежама користе мобилне уређаје.

Информационе технологије 15.10.2014 | 12:48

Према резултатима истраживања које су спровеле компаније Касперскy Лаб и Б2Б Интернатионал, комуникација путем друштвених мрежа једна од најпопуларнијих активности на интернету. Друштвене мреже су трећа најпопуларнија активност, после проверавања поште и читања, а на мобилним уређајима чак и популарнија, где заузимају друго место.

Истовремено, 78 одсто испитаника не сматра да су хакери на било који начин заинтересовани за њих или чак и не размишљају о овом проблему. Сваки десети корисник дели приватне информације са непознатим људима, док чак 15 одсто учесника у истраживању користи друштвене мреже за дељење информација које никада не би открили у стварном животу. Даље, 12 одсто испитаника уноси своје податке онлајн док су повезани на јавну Wи-Фи мрежу. Само 18 одсто мисли да открива више него што би требало на друштвеним мрежама, а само 7 одсто испитаника наводи да су подаци за пријављивање на друштвену мрежу један од три типа информација чијег се губитка највише плаше.

Немарно понашање корисника може да доведе до непријатних последица. Нападачи често претражују друштвене мреже у потрази за информацијама које корисници случајно оставе. Ове информације могу им помоћи да почине злочин: емаил адресе могу бити искоришћене за разне преваре; неке информације могу да им помогну да открију лозинку или локацију корисника, и много више. С друге стране, приступ корисничком налогу сајбер-криминалцу може да пружи много више могућности, укључујући слање злоћудних линкова и фајлова жртвиним „пријатељима“, крађу личних података које ће касније продати на црној берзи итд.

Статистика је показала да интерес хакера за социјалне мреже не јењава. Према подацима Касперскy Сецуритy Нетwорк, 2013. године производи Касперскy Лаб блокирали су више од 600 милиона покушаја посете фишинг-страници, а преко 35 одсто ових страница имитирале су сајтове друштвених мрежа. Истраживање је такође показало да се 40 одсто корисника сусрело са сумњивим порукама које их упућују на непознати линк или на преузимање потенцијално злоћудног фајла, а 21 одсто корисника примио је емаил који је наводно послат са друштвене мреже у намери да се добију акредитиви тог корисника за пријављивање на друштвену мрежу.

Поврх тога, корисници мобилних уређаја се често налазе у још већој опасности: само 6 одсто испитаника изјавило је да су хакери успели да „преузму“ њихов налог на друштвеној мрежи, док међу власницима Андроид таблета ова цифра износи 13 одсто. Поред тога, број жртава варира не само у зависности од коришћеног уређаја већ и од места пребивалишта: неовлашћени приступ налозима на друштвеним мрежама пријавило је 16 одсто корисника у Кини и региону Азија-Пацифик, 19 одсто у Русији, а само 2 одсто у Јапану и 4 одсто у Северној Америци.

Како не би постали жртва превараната на социјалним мрежама, корисницима се препоручује да следе неколико једноставних правила:

Користите јаке лозинке за ваше налоге и онемогућите „ауто-цомплете“ функцију, нарочито уколико се пријављујете са свог смартфона или таблета;
Ограничите количину информација које делите на мрежи; поделите „пријатеље“ у групе, тако да можете да делите веома личне информације само са онима којима верујете;
Немојте преузимати фајлове и немојте отварати линкове, уколико нисте сигурни ко вам их шаље и због чега;
Пре него што укуцате своје акредитиве, уверите се да страница није лажна, направљена у циљу крађе вашег корисничког имена и лозинке;

Настојите да користите сигурну конекцију, уколико је то могуће, немојте уносити своје податке за пријављивање када се повежете на било који хотспот на који наиђете;
И најважније – уверите се да је уређај који користите за активности на друштвеним мрежама добро заштићен; користите лозинку за приступ уређају и поуздано решење за заштиту.