Због сина џихадисте зову ме Турчин

Томислав Павловић о свом сину Горану који ратује у Сирији. 

Србија 11.10.2014 | 13:18

Имао сам разне надимке, углавном сам их стекао у лову, али сада ме у селу зову Турчин. Мене, еј!? А мој деда Ђунисије ратовао против Турака у балканским ратовима! Па био на Солунском фронту, прешао пешке Албанију. Носилац споменице...

Овако је започео причу Томислав Павловић (78), из села Босута код Аранђеловца, отац Горана Павловића, познатијег као Абдулах и Џебел који се сада бори у Сирији као џихадиста, али никада није променио име.

Горан Павловић, рођен на Бадњи дан пре 48 година, безбедносним службама познат као Абдулах и Џебел, данас је један од главних џихадиста у Сирији. Он је 2004. године у Бајракли џамији у Београду прешао у ислам, а убрзо је на ободу града у изнајмљеном објекту подигао месџид (место за клањање без минарета), који је потом „преузео“ Ферат Касумовић.

Касумовић, као и Абид Подбићанин, Сеад Плојовић, Тефик Мујовић и Изудин Црновршанин сада су на оптужници Тужилаштва за организовани криминал у Београду, које их терети за низ тешких кривичних дела из области тероризма - од врбовања и слања људи у Сирију до планирања терористичких напада. Хапшење је избегао Павловић, јер је са супругом, ћерком и зетом Сеадом Цицваром у сиријском граду Азизу.

Тамо је и Подбићанин, као и Мујовић, који је преко фејсбук странице слао терористичке претње.

- Гореће Београд и Рим - поручивао је овај Новопазарац.

Сви осумњичени за тероризам били су чврсто повезани са вехабијским покретом, као и са верским фанатицима у Горњој Маочи у Федерацији БиХ.

- Где је да је и шта год да је, он је мој син! И никада не могу да будем против свог детета - погнуте главе говори Томислав Павловић. - Задњи пут је био овде пре годину дана. И снаја Мирјана, и моја Нена, унука љубимица. Од тада се вучем по судовима због оружја које су пронашли овде. Попаковали га у дворишту и сликали. Све је то моје из лова и један службени пиштољ, који је моја покојна супруга Марица добила од војске. Радила је Генералштабу, на изради и ажурирању планова одбране земље и шифрирању. Била је битно лице. Само су две особе поред Тита знале тајне шифре, међу којима је била и моја супруга. Нудио сам Горану тај пиштољ, али није га хтео, ваљда му било оружја преко главе од рата у Вуковару.

Касумовић и Павловић, који су једно време заједно клањали у месџиду на Лединама у Београду, преко Маоче су се обрели и у Сирији. Обојица су повели и супруге, а Касумовић је врбовао и малолетног шурака.

Овај београдски Ром се са супругом преко Космета вратио у Србију после погибије жениног брата на сиријском ратишту. Павловић је са породицом наставио да живи у Азизу. Иначе, он је своју тада петнаестогодишњу ћерку удао за два пута старијег Цицвару, који ју је одвео у Горњу Маочу.

- Сада и моја унука Нена има двоје деце - наставља причу старац Томислав, некада главни благајник и секретар Титовог ловишта у Карађорђеву. - Има ћеркицу, бебу, и сина од ваљда две године. А како се зову не знам. Имају она, њихова имена.

Не знам ни за та имена која кажу да сада носе Горан и Мирјана. Невена се удала за муслимана. Ваљда се заљубило дете, да ли је била малолетна не знам, ја сам био срећан. Био сам срећан док ми је још неко долазио. Сада више немам никог. А и сви у селу беже од мене и оговарају ме. Ја, Турчин...

Томислав се једва креће, уз помоћ штака. Зглобови су му страдали, али је, каже, пропао нагло, од када се су на њега свалиле муке због сина Горана и вести које га прате.

- Пуно је село доушника. Не знам ја да ли је мој Горан вехабија, џигадиста, али знам да је прешао у ислам - говори Томислав и покушава свега да се сети.

- Неку годину пре него што је решио да постане муслиман, мајка му је преминула. И боље да то није доживела. Свакако би умрла због тога у најгорим мукама. Вероватно се и Ђунисије и мој Радован преврћу у гробу. А и ја ћу поред њих да будем сахрањен.

Горан је, како прича његов отац, као млад почео да изучава верске књиге. Није се одмах определио за ислам.

- Читао је много. Из приче са њим, схватио сам да он сматра да је ислам најпоштенија и најискренија вера - прича Томислав.

- Мене није ни покушавао да врбује. Зна да сам ја одувек веровао само у Тита, партију и омладинску радну акцију. Док је био мали, ја сам га лепо васпитавао. Чак и да ратује у Сирији, то мени нико не говори. И боље да не знам. Само да у мукама живим.

ОСУМЊИЧЕНИ

Сеад Плојовић поседује хрватско и српско држављанство и један је од главних емира у удружењу „Фуркан“ у Новом Пазару. И он је повезан са Горњом Маочом, као и Црновршанин, који је организовао прикупљање новца али и људи, које је водио код Нусрета Имамовића, вође радикалних исламиста у БиХ. Имамовић је већ неко време у Сирији и Ираку и један је од команданта у Ал Нусрах фронту. Стављен је на специјалну глобалну листу терориста Стејт департмента због терористичких активности и веза са мрежом на Блиском истоку и у свету.

ВОЈНИК ПА ТАКСИСТА

Пре одласка у Сирију, Горан Павловић био је запослен у Војно-техничком институту, до 1995. Потом је напустио војску и почео да ради као цариник, а затим је возио такси у Београду, где је и живео са породицом. Безбедносним службама у региону, али и нашим, Павловић је био интересантан после пуцњаве на америчку амбасаду у Сарајеву, за коју је осумњичен вехабија Мевлид Јашаревић, његов комшија из села Горња Маоча, иначе држављанин Србије као и сам Павловић.

Извор: Вечерње новости