Zbog sina džihadiste zovu me Turčin

Tomislav Pavlović o svom sinu Goranu koji ratuje u Siriji. 

Srbija 11.10.2014 | 13:18

Imao sam razne nadimke, uglavnom sam ih stekao u lovu, ali sada me u selu zovu Turčin. Mene, ej!? A moj deda Đunisije ratovao protiv Turaka u balkanskim ratovima! Pa bio na Solunskom frontu, prešao peške Albaniju. Nosilac spomenice...

Ovako je započeo priču Tomislav Pavlović (78), iz sela Bosuta kod Aranđelovca, otac Gorana Pavlovića, poznatijeg kao Abdulah i Džebel koji se sada bori u Siriji kao džihadista, ali nikada nije promenio ime.

Goran Pavlović, rođen na Badnji dan pre 48 godina, bezbednosnim službama poznat kao Abdulah i Džebel, danas je jedan od glavnih džihadista u Siriji. On je 2004. godine u Bajrakli džamiji u Beogradu prešao u islam, a ubrzo je na obodu grada u iznajmljenom objektu podigao mesdžid (mesto za klanjanje bez minareta), koji je potom „preuzeo“ Ferat Kasumović.

Kasumović, kao i Abid Podbićanin, Sead Plojović, Tefik Mujović i Izudin Crnovršanin sada su na optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu, koje ih tereti za niz teških krivičnih dela iz oblasti terorizma - od vrbovanja i slanja ljudi u Siriju do planiranja terorističkih napada. Hapšenje je izbegao Pavlović, jer je sa suprugom, ćerkom i zetom Seadom Cicvarom u sirijskom gradu Azizu.

Tamo je i Podbićanin, kao i Mujović, koji je preko fejsbuk stranice slao terorističke pretnje.

- Goreće Beograd i Rim - poručivao je ovaj Novopazarac.

Svi osumnjičeni za terorizam bili su čvrsto povezani sa vehabijskim pokretom, kao i sa verskim fanaticima u Gornjoj Maoči u Federaciji BiH.

- Gde je da je i šta god da je, on je moj sin! I nikada ne mogu da budem protiv svog deteta - pognute glave govori Tomislav Pavlović. - Zadnji put je bio ovde pre godinu dana. I snaja Mirjana, i moja Nena, unuka ljubimica. Od tada se vučem po sudovima zbog oružja koje su pronašli ovde. Popakovali ga u dvorištu i slikali. Sve je to moje iz lova i jedan službeni pištolj, koji je moja pokojna supruga Marica dobila od vojske. Radila je Generalštabu, na izradi i ažuriranju planova odbrane zemlje i šifriranju. Bila je bitno lice. Samo su dve osobe pored Tita znale tajne šifre, među kojima je bila i moja supruga. Nudio sam Goranu taj pištolj, ali nije ga hteo, valjda mu bilo oružja preko glave od rata u Vukovaru.

Kasumović i Pavlović, koji su jedno vreme zajedno klanjali u mesdžidu na Ledinama u Beogradu, preko Maoče su se obreli i u Siriji. Obojica su poveli i supruge, a Kasumović je vrbovao i maloletnog šuraka.

Ovaj beogradski Rom se sa suprugom preko Kosmeta vratio u Srbiju posle pogibije ženinog brata na sirijskom ratištu. Pavlović je sa porodicom nastavio da živi u Azizu. Inače, on je svoju tada petnaestogodišnju ćerku udao za dva puta starijeg Cicvaru, koji ju je odveo u Gornju Maoču.

- Sada i moja unuka Nena ima dvoje dece - nastavlja priču starac Tomislav, nekada glavni blagajnik i sekretar Titovog lovišta u Karađorđevu. - Ima ćerkicu, bebu, i sina od valjda dve godine. A kako se zovu ne znam. Imaju ona, njihova imena.

Ne znam ni za ta imena koja kažu da sada nose Goran i Mirjana. Nevena se udala za muslimana. Valjda se zaljubilo dete, da li je bila maloletna ne znam, ja sam bio srećan. Bio sam srećan dok mi je još neko dolazio. Sada više nemam nikog. A i svi u selu beže od mene i ogovaraju me. Ja, Turčin...

Tomislav se jedva kreće, uz pomoć štaka. Zglobovi su mu stradali, ali je, kaže, propao naglo, od kada se su na njega svalile muke zbog sina Gorana i vesti koje ga prate.

- Puno je selo doušnika. Ne znam ja da li je moj Goran vehabija, džigadista, ali znam da je prešao u islam - govori Tomislav i pokušava svega da se seti.

- Neku godinu pre nego što je rešio da postane musliman, majka mu je preminula. I bolje da to nije doživela. Svakako bi umrla zbog toga u najgorim mukama. Verovatno se i Đunisije i moj Radovan prevrću u grobu. A i ja ću pored njih da budem sahranjen.

Goran je, kako priča njegov otac, kao mlad počeo da izučava verske knjige. Nije se odmah opredelio za islam.

- Čitao je mnogo. Iz priče sa njim, shvatio sam da on smatra da je islam najpoštenija i najiskrenija vera - priča Tomislav.

- Mene nije ni pokušavao da vrbuje. Zna da sam ja oduvek verovao samo u Tita, partiju i omladinsku radnu akciju. Dok je bio mali, ja sam ga lepo vaspitavao. Čak i da ratuje u Siriji, to meni niko ne govori. I bolje da ne znam. Samo da u mukama živim.

OSUMNjIČENI

Sead Plojović poseduje hrvatsko i srpsko državljanstvo i jedan je od glavnih emira u udruženju „Furkan“ u Novom Pazaru. I on je povezan sa Gornjom Maočom, kao i Crnovršanin, koji je organizovao prikupljanje novca ali i ljudi, koje je vodio kod Nusreta Imamovića, vođe radikalnih islamista u BiH. Imamović je već neko vreme u Siriji i Iraku i jedan je od komandanta u Al Nusrah frontu. Stavljen je na specijalnu globalnu listu terorista Stejt departmenta zbog terorističkih aktivnosti i veza sa mrežom na Bliskom istoku i u svetu.

VOJNIK PA TAKSISTA

Pre odlaska u Siriju, Goran Pavlović bio je zaposlen u Vojno-tehničkom institutu, do 1995. Potom je napustio vojsku i počeo da radi kao carinik, a zatim je vozio taksi u Beogradu, gde je i živeo sa porodicom. Bezbednosnim službama u regionu, ali i našim, Pavlović je bio interesantan posle pucnjave na američku ambasadu u Sarajevu, za koju je osumnjičen vehabija Mevlid Jašarević, njegov komšija iz sela Gornja Maoča, inače državljanin Srbije kao i sam Pavlović.

Izvor: Večernje novosti