Животне навике важне за изљечење од рака

Применом свих препоручених мера превенције, број оболелих од малигних болести могао смањити и до две трећине, а све више студија потврђује да је, и у случају развоја болести, начин живота врло битан за прогнозу и квалитет живота, указују стручњаци.

Здравље 05.10.2014 | 22:43

Америчко удружење клиничких онколога управо је објавило да резултати истраживања потврђују да одржавање оптималне телесне тежине може да побољша успешност лечења ових болесника, док гојазност има негативни утицај, рекла је Тањугу епидемиолог у Институту за онкологију и радиологију Србије, др Ана Јовићевић.

Ово водеће стручно удружење најавило је да ће се у наредном периоду бавити утицајем гојазности на настанак и лечење малигних болести и да препоручује да се, у склопу онколошког лечења, помогне пацијентима да избегну гојазност и воде здрав начин живота.

Докторка Јовићевић је навела да су и раније студије показале да жене оболеле од рака дојке, након постављања дијагнозе и започињања лечења, често значајно смање количину физичке активности и добију на тежини, што има негативан ефекат на исход лечења.

Истичући да су настанак и лечење малигних оболења под великим утицајем нашег понашања и навика, докторка Јовићевић је додала да нам то пружа могућност да на њих у великој мери утичемо.

„Када се суоче са дијагнозом, оболели преиспитују шта су могући разлози и шта треба да предузму. Тада многи од њих мењају начин исхране и посежу за такозваним 'природним препаратима', често неиспитаног дејства“, објаснила је Ана Јовићевић и упозорила да је то својеврсна опасност јер у неким случајевима могу штетно да утичу на терапију коју примају.

„Постоје опште, добро познате препоруке које даје званична медицина, али њих пацијенти нерадо прихватају јер им не делују довољно радикално или убедљиво“, приметила је Јовићевићева.

Према њеним речима, осим неправилне исхране, најзначајнији познати фактори ризика за малигна оболења су и пушење, недовољна физичка активност, одређене инфекције, прекомерно излагање сунцу и наследни фактори.

„Сматра се да је свега 10 одсто случајева рака проузроковано генетским факторима, док преосталих 90 одсто настаје под утицајем нашег понашања или штетног деловања из околине“, нагласила је докторка Јовићевић и навела да, „иако још не знамо тачно све механизме настанке малигних болести, знамо са сигурношћу да је њихов велики део могуће спречити“.

Подсећајући да се веза између болести и изложености специфичном агенсу или факторима ризика обично изражава путем различитих степена ризика, при чему спољашњи и унутрашњи узрочни фактори могу да делују заједно или у низу, Јовићевићева је додала да од изложености до појаве рака најчешће прође 10 и више година.

„Проналажење начина да се ризици смање и превенција су најбољи начини борбе против малигних болести“, рекла је Јовићевићева.

Превенција рака, наравно, није увек могућа, а успешност лечења првенствено зависи од стадијума болести у тренутку постављања дијагнозе.

Симптоми аларм за одлазак код лекара
На првентивне прегледе треба ићи док смо здрави, истиче докторка Ана Јовићевић, јер се симптоми неких облика рака јављају тек у каснијој фази.
Као неке од упозоравајућих знакова, др Јовићевић је навела промуклост или кашаљ који дуго трају, губитак телесне тежине који није последица дијете, промене у пражњењу црева, промене на кожи, неуобичајена гинеколошка крварења.
„Ти симптоми често потичу од других болести, али су увек аларм да морамо да одемо на преглед, најбоље код изабраног лекара“, нагласила је др Јовићевић.