Životne navike važne za izlječenje od raka

Primenom svih preporučenih mera prevencije, broj obolelih od malignih bolesti mogao smanjiti i do dve trećine, a sve više studija potvrđuje da je, i u slučaju razvoja bolesti, način života vrlo bitan za prognozu i kvalitet života, ukazuju stručnjaci.

Zdravlje 05.10.2014 | 22:43

Američko udruženje kliničkih onkologa upravo je objavilo da rezultati istraživanja potvrđuju da održavanje optimalne telesne težine može da poboljša uspešnost lečenja ovih bolesnika, dok gojaznost ima negativni uticaj, rekla je Tanjugu epidemiolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, dr Ana Jovićević.

Ovo vodeće stručno udruženje najavilo je da će se u narednom periodu baviti uticajem gojaznosti na nastanak i lečenje malignih bolesti i da preporučuje da se, u sklopu onkološkog lečenja, pomogne pacijentima da izbegnu gojaznost i vode zdrav način života.

Doktorka Jovićević je navela da su i ranije studije pokazale da žene obolele od raka dojke, nakon postavljanja dijagnoze i započinjanja lečenja, često značajno smanje količinu fizičke aktivnosti i dobiju na težini, što ima negativan efekat na ishod lečenja.

Ističući da su nastanak i lečenje malignih obolenja pod velikim uticajem našeg ponašanja i navika, doktorka Jovićević je dodala da nam to pruža mogućnost da na njih u velikoj meri utičemo.

„Kada se suoče sa dijagnozom, oboleli preispituju šta su mogući razlozi i šta treba da preduzmu. Tada mnogi od njih menjaju način ishrane i posežu za takozvanim 'prirodnim preparatima', često neispitanog dejstva“, objasnila je Ana Jovićević i upozorila da je to svojevrsna opasnost jer u nekim slučajevima mogu štetno da utiču na terapiju koju primaju.

„Postoje opšte, dobro poznate preporuke koje daje zvanična medicina, ali njih pacijenti nerado prihvataju jer im ne deluju dovoljno radikalno ili ubedljivo“, primetila je Jovićevićeva.

Prema njenim rečima, osim nepravilne ishrane, najznačajniji poznati faktori rizika za maligna obolenja su i pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, određene infekcije, prekomerno izlaganje suncu i nasledni faktori.

„Smatra se da je svega 10 odsto slučajeva raka prouzrokovano genetskim faktorima, dok preostalih 90 odsto nastaje pod uticajem našeg ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline“, naglasila je doktorka Jovićević i navela da, „iako još ne znamo tačno sve mehanizme nastanke malignih bolesti, znamo sa sigurnošću da je njihov veliki deo moguće sprečiti“.

Podsećajući da se veza između bolesti i izloženosti specifičnom agensu ili faktorima rizika obično izražava putem različitih stepena rizika, pri čemu spoljašnji i unutrašnji uzročni faktori mogu da deluju zajedno ili u nizu, Jovićevićeva je dodala da od izloženosti do pojave raka najčešće prođe 10 i više godina.

„Pronalaženje načina da se rizici smanje i prevencija su najbolji načini borbe protiv malignih bolesti“, rekla je Jovićevićeva.

Prevencija raka, naravno, nije uvek moguća, a uspešnost lečenja prvenstveno zavisi od stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.

Simptomi alarm za odlazak kod lekara
Na prventivne preglede treba ići dok smo zdravi, ističe doktorka Ana Jovićević, jer se simptomi nekih oblika raka javljaju tek u kasnijoj fazi.
Kao neke od upozoravajućih znakova, dr Jovićević je navela promuklost ili kašalj koji dugo traju, gubitak telesne težine koji nije posledica dijete, promene u pražnjenju creva, promene na koži, neuobičajena ginekološka krvarenja.
„Ti simptomi često potiču od drugih bolesti, ali su uvek alarm da moramo da odemo na pregled, najbolje kod izabranog lekara“, naglasila je dr Jovićević.