Најбоља је „бакина храна“

Савремени начин исхране, готова јела са много конзерванса негативно утичу на цревну флору, а лекари подсећају да традиционална исхрана чува здравље и чак може да допринесе излечењу појединих болести.

Здравље 25.09.2014 | 22:59

Традиционална храна са много пробиотских бактерија различитих сојева доприноси очувању здравља, а добра исхрана може допринети и излечењу појединих патолошких стања, каже председник Удружења гастроентеролога Србије професор доктор Срђан Ђурановић на симпозијуму „Цревна микрофлора- значај и очување здравља и третман болести“, наводи Тањуг.

Симпозијум је организован у Београду поводом Светског дана дигестивног здравља, а ове године у центру пажње гастроентеролога широм света су пробиотици.

У нашим цревима живи око 100 билиона бактерија и тај број је десет пута већи од укупног броја ћелија које граде наш организам, истакнуто је на скупу.

„Доказано је да пробиотици имају позитиван ефекат код бројних болести, стомачних тегоба, акутних дијареја, дијареја код антибиотске терапије, синдром иритабилног црева, јачање имуног одговора деце, спечавање појаве алергија“, појаснио је Ђурановић.

Ђурановић је додао да свако од нас има специфичну цревну флору која зависи од генетике, поднебља и хране и да је број бактерија које насељавају дигестивни систем огроман.

„Ми знамо да је већина тих бактерија добра, афирмативна за организам, како за црева тако и за читав организам. Знамо и да лечење одређених болести може бити потпомогнуто давањем добрих бактеријских сојева“, нагласио је Ђурановић.

У фокусу светских истраживања, како каже, данас се испитују које све болести зависе од стања микрофлоре у дигестивном тракту и могу ли бити лечене пробиотским лековима.

„Постоје бројна истраживања која показују да различите врсте пробиотских лекова могу бити употребљене у одређеним патолошким стањима“, појашњава Ђурановић.

Ђурановић је додао да се са правом може рећи да улазимо у еру пробиотика и да ће убудуће фокус истраживања бити усмерен управо у том правцу - стварање нових пробиотских препарата специфичних за одређена обољења.

Гастроентеролог Миодраг Крстић подсетио је да пробиотици помажу код болести као додатак терапији, али да се могу користити и превентивно за побољшавање цревне флоре.

„Најважнија функција цревне флоре је метаболичка функција и заштитна улога- јачање имунитета. Данас је могуће култивисати само 30 одсто микроорганизама који се налазе у цревној флори“, истакао је Крстић.

На тржишту данас има доста пробиотских препатара, а лекари кажу да сви препарати нису исти и да велика разлика постоји у саставу, количини пробиотских бактерија, технологији израде, квалитету, ефикасности.

Представник института „Лалеманд Росел“ у Француској Едуард Слиз појаснио је да сваки пробиотски сој који се производи у том институту има своју „генетску личну карту“ и регистрован је у Пастеровом институту у Паризу.

Сталним контролама у процесу производње, како је нагласио, спречава се појава мутација као и присуство резистенције на антибиотике.
Добар препарат подразумева један до три соја у комбинацији, као и да је технолошким поступком микрокапсулирања омогућено да пробиотске бактерије очувају виталност и ефикасност од тренутка када доспеју у организам, до места на ком треба да испуне своје благотворне ефекте на здравље.