Najbolja je „bakina hrana“

Savremeni način ishrane, gotova jela sa mnogo konzervansa negativno utiču na crevnu floru, a lekari podsećaju da tradicionalna ishrana čuva zdravlje i čak može da doprinese izlečenju pojedinih bolesti.

Zdravlje 25.09.2014 | 22:59

Tradicionalna hrana sa mnogo probiotskih bakterija različitih sojeva doprinosi očuvanju zdravlja, a dobra ishrana može doprineti i izlečenju pojedinih patoloških stanja, kaže predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije profesor doktor Srđan Đuranović na simpozijumu „Crevna mikroflora- značaj i očuvanje zdravlja i tretman bolesti“, navodi Tanjug.

Simpozijum je organizovan u Beogradu povodom Svetskog dana digestivnog zdravlja, a ove godine u centru pažnje gastroenterologa širom sveta su probiotici.

U našim crevima živi oko 100 biliona bakterija i taj broj je deset puta veći od ukupnog broja ćelija koje grade naš organizam, istaknuto je na skupu.

„Dokazano je da probiotici imaju pozitivan efekat kod brojnih bolesti, stomačnih tegoba, akutnih dijareja, dijareja kod antibiotske terapije, sindrom iritabilnog creva, jačanje imunog odgovora dece, spečavanje pojave alergija“, pojasnio je Đuranović.

Đuranović je dodao da svako od nas ima specifičnu crevnu floru koja zavisi od genetike, podneblja i hrane i da je broj bakterija koje naseljavaju digestivni sistem ogroman.

„Mi znamo da je većina tih bakterija dobra, afirmativna za organizam, kako za creva tako i za čitav organizam. Znamo i da lečenje određenih bolesti može biti potpomognuto davanjem dobrih bakterijskih sojeva“, naglasio je Đuranović.

U fokusu svetskih istraživanja, kako kaže, danas se ispituju koje sve bolesti zavise od stanja mikroflore u digestivnom traktu i mogu li biti lečene probiotskim lekovima.

„Postoje brojna istraživanja koja pokazuju da različite vrste probiotskih lekova mogu biti upotrebljene u određenim patološkim stanjima“, pojašnjava Đuranović.

Đuranović je dodao da se sa pravom može reći da ulazimo u eru probiotika i da će ubuduće fokus istraživanja biti usmeren upravo u tom pravcu - stvaranje novih probiotskih preparata specifičnih za određena oboljenja.

Gastroenterolog Miodrag Krstić podsetio je da probiotici pomažu kod bolesti kao dodatak terapiji, ali da se mogu koristiti i preventivno za poboljšavanje crevne flore.

„Najvažnija funkcija crevne flore je metabolička funkcija i zaštitna uloga- jačanje imuniteta. Danas je moguće kultivisati samo 30 odsto mikroorganizama koji se nalaze u crevnoj flori“, istakao je Krstić.

Na tržištu danas ima dosta probiotskih prepatara, a lekari kažu da svi preparati nisu isti i da velika razlika postoji u sastavu, količini probiotskih bakterija, tehnologiji izrade, kvalitetu, efikasnosti.

Predstavnik instituta „Lalemand Rosel“ u Francuskoj Eduard Sliz pojasnio je da svaki probiotski soj koji se proizvodi u tom institutu ima svoju „genetsku ličnu kartu“ i registrovan je u Pasterovom institutu u Parizu.

Stalnim kontrolama u procesu proizvodnje, kako je naglasio, sprečava se pojava mutacija kao i prisustvo rezistencije na antibiotike.
Dobar preparat podrazumeva jedan do tri soja u kombinaciji, kao i da je tehnološkim postupkom mikrokapsuliranja omogućeno da probiotske bakterije očuvaju vitalnost i efikasnost od trenutka kada dospeju u organizam, do mesta na kom treba da ispune svoje blagotvorne efekte na zdravlje.