Историја СП у кошарци: Шпанија 1986.

За сваког љубитеља кошарке од Триглава до Ђевђелије цео шампионат света 1986. стао је у 48 секунди током којих је СФРЈ доживела највећи кошаркашки бродолом у историји.

Кошарка 06.09.2014 | 08:00

На плус 9 против Совјета финале је било у рукама, али су две почетничке изгубљене лопте и тројке Сабониса, Тихоненка и Валтерса донеле ривалу продужетке, касније и победу, уз огромну радост шпанској публици, која је навијала против нашег тима као да смо играли против њихове деце.

Шпанија је угостила најбокје светске тимове, баш ако 4 године раније у фудбалу, и баш као и тада проширен је број учесника на 24. То није утицало на однос снага у врху, медаље ће поделити уобичајене три екипе (САД, СССР, СФРЈ), а шампионат ће остати упамћен по пробоју дотле небитне грчке кошарке на светску сцену (годину касније освојили су као домаћини ЕП) и великој борби легенди Никоса Галиса и Оскара Шмита за наслов најбољег стрелца.

Систем такмичења доносио је осам мечева на путу ка полуфиналу, пет у првој и још три у другој фази, па је било простора за евентуални кикс. Екипи Крешимира Ћосића кикс се није догодио, бар не до осме утакмице, када су се са Американцима борили за прво место у групи и лагано полуфинале са Бразилом.

Иако су две године раније доминирали на олимпијском турниру, предвођени Мајклом Џорданом, Американци су већ средином те деценије почели да размишљају о потреби увођења НБА звезда у репрезентацију, захваљујући политици ноог комесара НБА Дејвида Стерна, решеног да америчко такмичење учини глобалним. Но, то ће се десити тек 1992, после нових неуспеха, а Мадрид им је остао у одличном сећању.

Амерички тим је у Шпанију дошао са повеликом групом будућих НБА играча (Стив Кер, Рони Сајкали, Кени Смит, Чарлс Смит), међу којима је највећа звезда Дејвид Робинсон (као питомац Морнаричке академије он ће у професионалце ићи 2 године касније, па се појавио и у Сеулу). Ипак, у нашем колективном сећању најдуже је остао далеко најнижи – Тајрон Магзи Боугз. Будући Дивчев саиграч у Шарлоту је први човек који је потпуно зауставио Дражена Петровића, иако је висок свега 160цм. Амери су добили лакши пут до финала и тамо потукли и Совјете.

Гомељски је на турнир повео бриуталан тим, који се после деценија руске доминације базирао пре свега на момцима из балтичких република, пре свега на играчима бриљантног Жалгириса. Литванци Сабонис, Куртинаитис и Хомичус, Летонци Валтерс и Јекабснонс, Естонац Сок предводили су екипу до девет везаних победа, у којима су чак 7 пута убацили 100+ поена. Они нису били сами, Волков и Тихоненко су блистали, ветерани Тараканов, Белостењи и горостасни Ткаченко дали су свој допринос, све док их амерички тим није шокирао у финалу.

Наша селекција почела је сигурно, убедљивим победама над Новим Зеландом, Малезијом, Холандијом, мало се помушили са Аргентинцима и Канађанима, али затим декласирали Кину и Италију. У дуелу за прво место у групи дозволили смо Американцима да брзо дођу до плус 17 и никад их нисмо достигли. После описане испуштене победе над Совјетима Бразил је буквално прегажен у мечу за треће место, контунуитет медаља је поново успостављен (после 19 медаља у 22 године 1961-82, једина у претходне три године, она олимпијска из ЛА, остварена је без учешћа Совјета и њихових савезника) и све до 2003. прекинуће га само санкције.

Била је то последица великих промена у нашем тиму које су се догађале у три године и омогућиле најдоминантној генерацији светске кошарке да од 1989. до распада државе 1991. постави стандард који још увек нико није достигао. Дражен, Цвјетичанин и Чутура су дотле већ били прваци Европе са Цибоном, Вранковић се наметао као дефанзивац светског калибра, а већ на Тенерифама је дебитовао Дивац, први представник генерације коју је од Бормија до Индијанаполиса могла да заустави само политика. Симбол огромних успеха у претходном периоду и носилац медаља са 4 СП Дражен Далипагић опростио се са 32 поена Бразилу.

РЕЗУЛТАТИ : Југославија – Нови Зеланд 118 : 81 , Југославија – Малезија 131 : 61 , Холандија – Југославија 74 : 95 , Југославија – Аргентина 87 : 68 , Југославија – Канада 83 : 80 , Југославија – Кина 106 : 82 , Југославија – Италија 102 : 76 , САД – Југославија 69 : 60 , СССР – Југославија 91 : 90 (85 : 85) , Југославија – Бразил 117 : 91

САСТАВ : Петровић Д., Петровић А., Дивац, Чутура, Петрановић, Мутапџић, Радовић, Вранковић, Радовановић, Араповић, Далипагић, Цвјетићанин, Тренер: Крешимир Ћосић