Лидери држава региона у Мостару

Предсједници Србије, Хрватске, Црне Горе и предсједавајући Предсједништва БиХ потписаће данас у Мостару Декларацију о улози државе у рјешавању питања несталих усљед оружаних сукоба и кршења људских права, којих, према доступним информацијама, има око 11.000.

Босна и Херцеговина 29.08.2014 | 08:40

Декларацију ће потписати предсједници Србије Томислав Николић, Хрватске Иво Јосиповић, Црне Горе Филип Вујановић и предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић.

Ова конференција одржава се поводом Међународног дана несталих, који се обиљежава 30. августа, и то ће уједно бити прилика за билатералне састанке четворице лидера.

Церемонија потписивања Декларације о улози државе у рјешавању питања несталих особа усљед оружаног сукоба и повреда људских права биће одржана у Вијећници града Мостара од 11.00 до 13.00 часова, саопштено је из Предсједништва БиХ.

Потписивање декларације биће обављено у организацији Међународне комисије за нестала лица, која је Нацрт текста ове декларације предложила још 2011. године.

Декларацијом би били потврђени досадашњи напори четири земље на рјешавању проблема несталих лица, посвећеност рјешавању питања несталих и поштивању људских права, а биле би позване и остале државе у свијету да приступе декларацији.

С обзиром да од 2011. године није било помака у погледу потписивања декларације нити измјена у тексту, Међународна комисија за нестала лица поново је покренула ову иницијативу у новембру 2013. године са приједлогом да четири земље потпишу декларацију.

Конференцији ће, како је најављено, присуствовати предсједавајући Међународне комисије за нестала лица Том Милер, представник ОЕБС-а Жерар Штудман, шеф Делегације ЕУ у БиХ Петер Соренсен, предсједник Регионалног координационог одбора породица несталих на западном Балкану Љиљана Алвир, као и представник УН.

Председник Србије Томислав Николић изјавио је уочи потписивања Декларације о несталим лицима у Мостару да је Влада Србије потпуно сагласна са текстом тог документа.

“Ако је то пут ево нас на старту тог пута. Србија ће искрено да потпише и искрено да уђе у обавезе”, рекао је Николић у интервјуу за сарајевску Федералну ТВ.

Председник Николић је оценио да је сутрашње потписивање Декларације о несталим лицима више од церемоније и, како је рекао, заиста је велики гест окупити државе које су имале у својим редовима кривце, али и међу својим грађанима нестале.

“Једни друге смо оптуживали да кријемо некакве масовне гробнице и логоре. О томе смо озбиљно разговарали са Хрватском када је требало повући тужбе за геноцид… Хрватска је рекла да сумња у неке локације, а ја сам им рекао изволите дођите, проверите”, рекао је председник Србије.

Данашња Србија, истакао је, нема шта да крије, а ни некадашња.

“Ми смо једни другима нанели много зла, а тај терет несталих је ко оков који стално носите и никако да га скинете…”, рекао је Николић истакавши да сматра да све ипак предуго траје када је реч о усаглашавању текста Декларације због, како је рекао амбиција и жеља шта би све требало да уђе у тај текст.

Зато је, каже, он текст Декларације усагласио са Владом Србије која је у потпуности сагласна с предложеним текстом документа.

“Зато што на Дан несталих имамо своје који понесу табле и крену од институције до институције подсећајући нас да њихови нестали нису пронађени”, рекао је председник Николић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић упозорава да декларација о несталима, која би данас требало да буде потписана у Мостару, за Републику Српску фактички не постоји и није обавезујућа, јер, према информацијама које има, Предсједништво БиХ о њој није постигло сагласност.

Којић је изјавио да ће декларацију о несталим у Мостару потписати предсједници Србије, Хрватске, Црне Горе и бошњачки члан Предсједништва БиХ.

Којић је јуче новинарима у Београду рекао да је за српску страну спорно и то што је модератор декларације Међународна комисија за тражење несталих /ИЦМП/, која је у свом раду у БиХ била потпуно пристрасна и у потпуности радила у интересу одређених бошњачких структура унутар Института за тражење несталих БиХ и сагласност Тужилаштва БиХ.

"Суштински, декларација је оквирног карактера. Она не прописује никакве оперативне радње", указао је Којић.

Он је подсјетио да је тренутно у изради протокол о сарадњи, који БиХ треба да потпише са Србијом, Хрватском и Црном Гором и нагласио да мисли да је тај документ много значајнији од декларације.

"Протоколи прописују одређене оперативне радње, размјену информација и они самим тим доприносе проналажењу несталих лица", сматра Којић.

Извор: Агенције