Цивилна заштита остаје у надлежности Српске

Републичка управа цивилне заштите /РУЦЗ/ редовне задатке, али и активности у ванредним ситуацијама приликом елементарних непогода или других несрећа проводи у складу са Законом о заштити и спасавању, и
неће дозволити да се иједна њена надлежност пренесе на ниво БиХ, изјавио је вршилац дужности директора Весељко Елез.

Република Српска 24.08.2014 | 12:36

Он у интервјуу Срни истиче да је недопустива чињеница да су из неких сарајевских кругова, чак и у условима ванредног стања, били упућивани захтјеви за централизацијом система цивилне заштите, или како је навео, било је закулисних покушаја преноса надлежности са нивоа ентитета на ниво БиХ, у складу са већ виђеним и непримјереним политичким иницијативама за унитаризацију БиХ.

"Сарадња РУЦЗ са Министарством безбједности БиХ није на очекиваном нивоу, јер поједини функционери овог министарства, укључујући и поједине руководиоце Сектора за заштиту и спасавање излазе из оквира
своје надлежности и раде оно што не би требало да раде", појашњава Елез.

Он сматра да није у реду ни то што поједини функционери у Сектора за заштиту и спасавање при Министарству безбједности БиХ носе црне војне, такозване ренџерске униформе, за чију набавку је Федерална управа цивилне заштите потрошила 158.000 КМ, а које су уобичајене за војне или полицијске јединице.

"Мислим да су плава и наранџаста боја, за разлику од црне, много примјереније за цивилну заштиту, њене ознаке, опрему, и посебно за униформе", наглашава Елез.

Он истиче да Закон о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама Републике Српске и Оквирни закон о заштити и спасавању људи и материјалних добара од природних или других несрећа у БиХ јасно дефинишу улогу свих субјеката у систему заштите и спасавања на нивоу БиХ, односно Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта.

Упркос томе, упозорава Елез, често из Министарства безбједности БиХ постављају питање шта је то координација, мада је тај појам тачно дефинисан као ситуација у којој представници те институције имају
координациону, а никако оперативну, наредбодавну или одлучујућу улогу.

"Они су, заправо, у ванредној ситуацији само спона са спољним свијетом, уз договор са ентитетским управама цивилне заштите и Одјељењем за јавну сигурност дистрикта Брчко, а не неко ко диктира услове. Бојим се да они често прелазе ту границу и тај оквир и желе да нам намећу нешто што ни у ком случају није добро за грађане Републике Српске, нити за наш систем цивилне заштите, па чак ни за ниво БиХ", наводи Елез.

Према његовим ријечима, функционери Министарства безбједности БиХ дали су себи за право да дијеле помоћ поплављеном становништву у процентима који они желе и самостално одређују, при чему никоме у
Српској нису дали ни информације ни извјештаје.

Он истиче да је и финансирање успостављања Оперативно-комуникационог центра у Сарајеву и резервног у Тузли, такође, прошло без консултација и уважавања ставова Републике Српске.

Министарство одбране БиХ, наводи он, каже да је ставило на располагање пет хеликоптера. "Ја сам добио информације да је то био само један хеликоптер, тако да вјерујем да су они као своје рачунали и хеликоптере који су у помоћ стигли из Словеније и Хрватске", наводи Елез.

Вршилац дужности директора РУЦЗ нагласио је да су интервенције свих међународних специјализованих јединица, од хеликоптерских из Хрватске и Словеније до спасилачких тимова из Грчке, Пољске,Луксембурга, Турске и других биле веома корисне, на чему им најтоплије захваљује у име грађана Републике Српске којима је помоћ била најпотребнија.

"Њима захваљујем, јер су били изузетно солидарни, храбри и одлучни, али морам да кажем да је принцип њиховог уласка на терен Републике Српске нешто што је упитно. Мислим да је у свему томе било много политизације из неких сарајевских кругова. Систем децентрализације цивилне заштите свуда у свијету је препознатљив, као и систем раног упозоравања на евентуалну опасност, а ми управо те моделе примјењујемо у Републици Српској, мада то некоме, очигледно, смета", категоричан је Елез.

Он је захвалио и свим јединицама Оружаних снага БиХ који су притекли у помоћ поплављеном становништву на подручју Републике Српске.

Било је случајева, наглашава Елез, да су неки захтјеви за помоћ из Републике Српске на рјешавање у Министарству безбједности у Сарајеву непотребно чекали и по четири-пет сати, што показује да је тај центар
заправо политички промовисан, али је његова функционалност и даље упитна.

"Генералну оцјену свих активности РУЦЗ прије, за вријеме и послије катастрофалних поплава и у мају и у августу још не можемо дати, јер још имамо додатних и непредвиђених задатака, утврђивање штете је у току, али могу рећи да су припадници Управе на прави начин и у право вријеме одговорили свим изазовима у складу са расположивим људским и материјалним капацитетима", рекао је Елез.

Он је изразио захвалност за сарадњу Министарству здравља и Институту за јавно здравство Републике Српске, захваљујући чијим активностима током ванредне ситуације због поплава није дошло до појаве
заразних болести и епидемије.

Захвалност је упутио и Хидрометеоролошком заводу Републике Српске, Црвеном крсту Републике Српске, ватрогасцима спасилачким екипама, спортским клубовима и другим организацијма, институцијама и привредним субјектима, као и припадницима оружаних снага који су на организован и синхронизован начин учествовали у акцијама спасавања грађана Републике Српске на поплављеним подручјима.

Према његовим ријечима, посебна пажња била је посвећена синхронизацији активности на плану контроле безбједности и домаћих и страних спасилачких тимова који су притекли у помоћ поплављеном становништву, као и многобројним екипама студената и волонтера.

"Наравно, учинио сам то већ раније, али и овај пут изражавам дубоко саосјећање са породицама свих лица која су током ових катастрофалних поплава изгубила живот. Њихове жртве нам морају бити поука да сви
заједно морамо много тога урадити на превентивном дјеловању када се ради о заштити живота људи и њихове имовине", каже Елез.

Истичући да је са својим сарадницима у вријеме катастрофалих поплава у Републици Српској обишао сва жаришта, нека чак и по неколико пута, Елез је констатовао да ефикасан систем заштите од елементарних непогода захтијева координацију и ангажман већег броја субјеката.

"У складу са принципима супсидијарности и децентрализације, прва на линији фронта заштите и спасавања свакако је локална заједница, али и сами грађани, који имају право на заштиту, али и обавезу да буду дио
система заштите и сапасавања у ситуацијама непосредне опасности од природних катастрофа, што се наравно односи и на Републичку управу цивилне заштите и Штаб Републике Српске за ванредне ситуације", истиче Елез.

Он је најавио да ће управо у том правцу ићи промјене Закона о заштити и спасавању. "Установили смо да многе планове на локалном нивоу треба ажурирати и прилагодити новим, модерним условима живота, који,
осим поплава, пожара и клизишта, подразумијевају и опасност од земљотреса, хаварија на великим индустријским системима итд", рекао је Елез.

Он је апеловао да надлежне власти убудуће не дозвољавају изградњу стамбених и других објеката у водозаштићеним зонама и зонама забрањене градње, а од локалних власти очекује тјешњу сарадњу и већу финансијску подршку јединицима цивилне заштите, као и квалитетнију процјену ризика.

Према његовим ријечима, систем осматрања и упозоравања на опасност од елементарних непогода неопходно је у многој већој мјери модернизовати и прилагодити позтивним европским искуствима и стандардима у овој области.