Власт хвали ваучере, поплављени негодују

Пустош и туга у кућама поплављених семберских села. Од ваучера из Фонда солидарности слаба корист. И док власници електронских картица кажу да приликом куповине грађевнског материјала или намјештаја наилазе на бројне проблеме, власт сматра да је подјелом платних картица ријешила проблем обнове, па чак и више од тога.

“Рече ми један у Шамцу `ја никада нисам имао у рукама 5 000 марака`”, изјавио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Можда су ријеткима ваучери из Фонда солидарности и увећали кућни буџет, међутим становници семберских села тврде да су поплаве од домаћина направиле сиротињу.

“Спавам у љетној кухињи без пода од како сам се, кад се вода повукла, вратила кући. Нисам добила ништа ни од кога вриједно, имам пензије 300 КМ али су ми одмах одбили четири марке за Фонд солидарности, а ја сам поплављена. Они једно причају на телевизији, а друго мисле”, каже Госпа Лукић из Велиног Села код Бијељине.

Гостујући на Федералној телевизији предсједник Српске причао је о ажурности и благовременом дјеловању власти за вријеме елементарних непогода, али и о дарежљивости која још траје.

“Након поплава нисмо се окренули и отишли него смо системом додјеле ваучера од по 5 000 КМ помогли свима коме је оштећен стамбени простор. Само наивни мисле да је могућа спекулација тим веучерима”, истиче предсједник Српске.

Становници поплављених семберских села огорчени су на сурову свакодневицу са којом се суочавају, али и на, како иронично кажу, великодушну помоћ којом се власт хвали.

“Добио сам те ваучере и отишао да дигнем бијелу технику, нисам добио шта сам тражио него шта ти дају. Негдје испорука траје и до деведесет дана, а узмеш цемент мораш платити 80 КМ да ти довезе кући”, прича Милорад Савић из Велиног Села.

“Помоћи ће ваучери нешто, али није то баш 5000 КМ. Кад купујеш са ваучерима све је много скупље него кад плаћаш готовим новцем”, жали се Госпа Лукић.

Осим напуклих кућа и мокрих зидова, уништеног намјештаја и пропалих усјева, вода је иза себе оставила и покварене тракторе и машине, који су били основна средства за рад овдашњег становништва.

“Комбајн, круњач и остали прикључци којим обрађујемо земљу су уништени, немамо чиме да  радимо. Не знамо како ћемо преживјети”, каже Милица Јевтић из Доњег Броца.

Стрпљење је на измаку, а рјешења ни на видику, кажу поплављени који се боре свим силама да пронађу средства за стварање и најминималнијих услова за живот прије зиме.


(БН ТВ)