БиХ забиљежила рекордан извоз

БиХ је у јулу забиљежила рекордан биланс извоза, који је износио 791,4 милиона КМ, и био за чак 5,9 одсто већи у односу на исти мјесец прошле године.

Позивајући се на податке Агенције за статистику БиХ, медији пишу да је ово један од првих добрих спољнотрговинских индикатора након мајских поплава, када је мјесечни извоз пао на 648,8 милиона КМ.

Подаци званичне статистике указују на то да се извоз опоравио већ у јуну, када је износио 749,2 милиона КМ, а да би у јулу достигао поменути рекордан износ.

Поред добрих мјесечних резултата, статистика је потврдила да је захваљујући добрим извозним пласманима у јуну и јулу укупни бх. извоз у овој години поново прешао у позитивну зону, остваривши у првих седам мјесеци раст од 0,4 одсто. Тако је у првих седам мјесеци ове године извезена роба у вриједности од 4,97 милијарди КМ, док је у истом периоду лани реализован извоз од 4,95 милијарди КМ.

На раст извоза у првих седам мјесеци најзначајније је утицао извоз машина и транспортних средстава, који је порастао за 13,6 одсто и реализован је у вриједности од 721,9 милиона КМ, а затим покућства и дијелова, који је растао 4,8 одсто, а који су извезени у вриједности од 518 милиона КМ.

Велики утицај на раст извоза имао је и сектор обуће, који је забиљежио скок извозне стопе од 23 одсто и забиљежио ино-пласман вриједан 403,7 милиона КМ, те извоз хемијских производа, који је порастао за 15,7 одсто и остварио вриједност извоза од 318 милиона КМ.

На другој страни, код извоза хране и живих животиња, забљежен је велики пад, од 10,7 одсто.

С растом извоза истовремено је забиљежен раст увоза, који је у јулу износио 1,33 милијарде КМ и повећан је за 7,1 одсто у односу на исти мјесец претходне године.

У првих седам мјесеци ове године увоз је износио 9,39 милијарди КМ, што је за 5,4 одсто више него у истом периоду 2013. године. Значајно повећање увоза дијелом је посљедица повећане потражње након мајских поплава, о чему говоре подаци да је увоз машина и транспортних средстава у БиХ у првих седам мјесеци порастао за 17,8 одсто, што је 1,85 милијарди КМ у противвриједности, и хемијских производа, код којих је забиљежен раст од 4,6 одсто, а којих је увезено 1,14 милијарди КМ. На другој страни, пад је забиљежен у увозу хране и живих животиња, 4,1 одсто, а нафте и нафтних деривата за 5,5 одсто.

Дуљко Хасић, економски аналитичар Спољнотрговинске коморе БиХ, констатовао је да су три кључна производа дала допринос расту извоза, и то електрична енергија, сирови алуминијум и ауто-дијелови.

"Велики утицај на раст извоза имале су одличне хидролошке прилике, захваљујући којима је порасла производња струје. Ово указује да су и даље ови позитивни помаци великим дијелом били базирани на извозу сировина, а не финалних облика производа", каже Хасић.

Он је констатовао да је БиХ веома очито направила веома значајан искорак на пољу индустријске производње.

"Нека предузећа, попут 'Натрона' из Маглаја, која значајно учествују у извозу, се брзо опорављају, тако да можемо очекивати да до краја године извоз неће падати", каже Хасић.

Он је оцијенио да се за БиХ отвара могућност значајнијег извоза у земље ЕУ, с обзиром на то да се због новонасталих спољнотрговинских односа између ЕУ и Русије ту за нас отвара нова могућност. "Надам се да ћемо са обје стране успјети наћи додатни извозни простор, како у агро-сектору, тако и у области прерађивачке индустрије", рекао је Хасић.

Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС - СWОТ, рекао је да добри извозни подаци охрабрују и показују виталност домаћих привредника.

"Позитивно је то што раст извоза из протеклих неколико година, није базиран само на извозу енергије и руда, већ је у њему све значајнији удио прерађивачког сектора", рекао је Грабовац.

Он је подсјетио да БиХ има ниско учешће извоза у БДП-у, тако да је учешће извоза на апсолутне резултате и даље недовољно.

"Ипак, постојећи тренд охрабрује и уколико он буде настављен у наредних неколико година, сасвим је сигурно да ће извоз утицати на побољшање укупне макроекономске слике", каже Грабовац.