Нове ЛЕД сијалице - "као Сунце"

Тим немачких научника је након вишемесечног тестирања потврдио најновије откриће. ЛЕД сијалице могу боље и природније да осветљавају простор, захваљујући новом материјалу.

Информационе технологије 03.07.2014 | 12:15

Иако не звуче револуционарно, сазнања немачких научника наговештавају далеко већу енергетску ефикасност и природније осветљавање простора. Волфганг Шник и није неки велики познавалац система за расвету. До 2001. га сијалице нису претерано занимале. Али временом је овај хемичар почео да обраћа пажњу на квалитет светла сијалица, које је заједно за супругом обично куповао. „Одлазак у куповину са женом је посебан доживљавај. Јер то подразумева акције попут изласка напоље са све новом хаљином, како би утврдили како јој стоји на дневном светлу“, прича Шник.

Готово сваки потрошач је барем једном искусио непријатност, због које би своје „препознавање боја“ довео у питање. И заиста, нешто што у некој радњи делује црно, на дневној светлост може бити тамно плаво. Зато је професор Шник одлучио да окупи пар научника на Универзитету Лудвиг Максимилијан у Минхену и потражи решење које ће потрошачима олакшати живот.

Није им било потребно превише времена, како би утврдили да је луминофор (хемијско једињење) које омогућава процес луминисценције и осветљавање простора недовољно ефикасно. Зато су кренули у потрагу за новим, ефикаснијим. Истраживања спроведена до сада наговештају решавање проблема. Материјал који омогућава рад ЛЕД (светлећих диода) у сијалицама је могуће поспешити у тој мери, да би на тржишту уређаја за расвету могло доћи до револуционарних промена.

Мешањем боја до природне светлости

Од како су обичне сијалице (на захтев Европске уније) 2012. године повучене са тржишта, ЛЕД сијалице су постале једина алтернатива. Штедљиве су и ефектније од оних којима је потребно „загревање“ да би „обасјале“ простор. И што је најважније нису токсичне. Проблеме које су многи потрошачи у ЕУ искусили, не одговарају наведеним карактеристикама. При томе светлост коју већина ЛЕД сијалица производи није довољно ефикасна. Неки је чак називају монотоном и вештачком.

Научници кажу да се проблем „крије“ у техничкој чињеници да ЛЕД сијалице могу да произведу само једну боју, док је дневна светлост мешавине више њих. Због тога и делујемо неприродно када се погледа у огледало у купатилу, у којем простор осветљава ЛЕД сијалица. Немачки хемичари тврде да су пронашли решење које се огледа у новом „шароликом“ луминофору, супстанци која у комбинацији са плавом ЛЕД сијалицом даје природнију светлост. У суштини је реч о истом принципу, који фотографи примењују када желе специфичне нијансе светла, коришћењем креп папира или папира у некој боји.

Пре пар година Шник и његове колеге су у сарадњи са компанијом Филипс започели лабораторијска истраживања, како би дошли до нове, ефикасније врсте луминофора. Оног тренутка када им је то пошло за руком, произведено је пар модела, који су се убрзо нашли и на тржишту. Међутим, побољшање није било довољно, каже професор Шник. „Откриће је било успешно, али сам на челни људи у индустрији производа за расвету рекли да би материјал морао бити још ефикаснији.

Налик сунчевој светлости

Истраживање је морало бити настављено, све док резултат није био задовољавајући за све. Научници су себи задали тежак задатак. Ново хемијско једињење мора бити у тој мери ефикасно, да светло настало паљењем нове ЛЕД сијалице делује „као природно“.

Уследила су нова тестирања и мерења. Након више прилагођавања нове врсте луминофора, тзв. индекс репродукције боја (ЦРИ) потврдио је сензационално откриће. „Индекс репродукције мора би што је могуће већи. Што је ближи коефицијенту 100, то је светлост природнија. Досадашње ЛЕД сијалице су обично остваривале максимум од 80. Нове које ово откриће омогућава, прелазе коефицијент 90.“

Професор Шник открива и да је проблем, на који су њихова истраживања указала, била количина црвене светлости, којег је за људско око било превише. Са новим ЛЕД сијалицама то више неће бити случај. При томе светлост коју буду производиле, не само да ће деловати природније, него ће бити и енергетски ефикасније. Немачки научници кажу за 10 до 14 одсто.