Јосиповић: Није ружичасто,али ни сасвим црно

Изостанак дугорочне стратегије доводи до повремених проблема, тако да  "ситуација није ружичаста, али није ни сасвим црна", казао је хрватски предсједник Иво Јосиповић поводом прве године хрватског чланства у
Унији.

Регион 30.06.2014 | 18:59

"Еуроатлантске интеграције биле су једини национални политички консензус, али због привредне кризе и случаја Перковић (кашњење с применом европског налога за хапшење у случају бившег службеника ДБ Јосипа Перковића) наш еволуциони допринос ЕУ остао је у сенци", рекао је хрватски предсједник.

"Један од разлога што нам се такви проблеми догађају јесте и у томе што смо једна од ријетких земаља која није формулисала своју стратегију до 2020", закључио је он на радном столу о ефектима прве године чланства Хрватске у ЕУ.

По мишљењу министарке спољних послова Весне Пусић, Хрватска је у првој години била успјешнија од других земаља, а посебно је истакла хрватску иницијативу на западном Балкану.

"На западном Балкану нико није дјеловао као стабилизатор и артикулисао европску политику, нити утицао на артикулацију европске политике у тим земљама", рекла је она.

Пусић је истакла и да се Хрватска окренула сусједству "јер не можеш да имаш сигурну кућу ако ти сусјед није сигуран".

По њеним ријечима, Хрватска је утицала и на промијену ставова ЕУ према Босни и Херцеговини.

"Не може више неспровођење пресуде Сејдић-Финци (о елиминисању националне дискриминације из изборног законодавства) бити једини критеријум за напредовање БиХ ка Европи. То није иницијатива да се критеријуми за БиХ снизе него да ЕУ делује проактивно и помогне тој земљи да досегне потребне услове", објаснила је Пусић.

Из привредног сектора Хрватске, позитивно су оцијенили прву годину Хрватске у ЕУ, па је министар финансија Борис Лаловац рекао да је држава била "финансијски шокирана" уласком у Унију, али да је "каматна стопа задужења данас историјски ниска".

И потпредсједник хрватске владе задужен за привреду Бранко Грчић изразио је оптимизам рекавши да ће "у идућих пет година сигурно бити боље’’.

Али, аналитичари су изразили другачије мишљење, па је Жарко Пуховски оцијенио да "политичка и идеолошка слика показује да су поремећени међунационални односи, а репресија према мањинама знатно је већа него
раније".

Психолог Мирјана Кризманић приметила је да у хрватском друштву постоји "депресија која често прелази у апатију, али може прећи и у бијес и срџбу" којом се може манипулисати.