Шековићи: Депонија у центру граду

Близу 8.000 становника општине Шековићи јуче послијеподне први пут након мјесец дана у славинама је имало питку воду. Водена бујица и поплаве уништиле су на неколико мјеста цјевовод, који је надљудским напорима инжењера, упосленика комунуланих предузећа и волонтера успјешно саниран.

Босна и Херцеговина 20.06.2014 | 09:57

Природне непогоде су средином маја Шековићима причиниле штету од око девет милиона КМ или, како каже Будимир Нинић, начелник општине, водена бујица и клизишта однијели су четири годишња општинска буџета.

"Ми смо изразито неразвијена општина. Овдје се тешко живјело и прије ових недаћа, а још тежа времена нас очекују наредних година. Процјењујемо да се нећемо опоравити у наредних пет или шест година. Знам да су то песимистичне прогонозе, али оне су у овом тренутку, нажалост, реалност", наводи Нинић.

Само хиљаду Шековићана је запослено, 1.600 је на евиденцији Бироа за запошљавање, а на подручју општине има и 1.100 пензионера.

"Од укупног броја запослених, 60 одсто их је из привреде, а 40 одсто из администрације. и без свих ових проблема који су нас погодили биљежен је тренд миграције становништва. Омладина је напуштала Шековиће, а шта ће бити убудуће, тешко је прогнозирати. Знам само да је становништво уплашено за своју даљу егзистенцију", додаје начелник.

Старији мјештани не сјећају се када је Дрињача тако подивљала. Велику штету су направили поточићи, који су у љетним данима сухи као барут, али који су у мају носили путеве, куће, балване.

"Дрињача је текла кроз нашу депонију и тоне отпада заједно са собом повукла ка граду и даље према Зворнику. Уништено је предузеће за производњу намјештаја и пелета, а штета је у том привредном субјекту, колико знам, око два милиона марака", каже Марко Влачић, директор Комуналног предузећа "Зеленило и чистоћа".

Славиша Мркајић, замјеник начелника, истиче да је неопходно градити потпорни зид око депоније у дужини од око 250 метара. Након тога депонија би се конзервирала, а Шековићани би отпад депоновали на регионалну еко-депонију Црни врх, која треба да буде отворена до краја 2014. године и која ће бити одлагалиште отпада за девет локалних заједница из РС и ФбиХ.

"Већина отпада који је ријека Дрињача донијела у Шековиће успјешно је уклоњена. Међутим, велики дио је остао уз растиње око ријеке и тај посао чишћења тек предстоји. Сретни смо што досад није било никаквих епидемиолошких проблема, а брзом дератизацијом и дезинсекцијом, тако да кажем, предухитрили смо потенцијално ширење заразе", додаје Мркајић.

Депонија, која се налази с лијеве стране пута од Шековића ка раскрсници за Власеницу, никада није добила употребну дозволу. Шековићани кажу како је "никла" прије двадесетак година.

"Није ми јасно коме је пало на ум да депонију инсталира уз корито ријеке Дрињаче. Нама предстоји фаза конзервације, али је неопходно да се отпаци дигну и да се на земљиште постави заштитна фолија како бисмо онемогућили цијеђење. Ми смо донекле уредили депонију, поставили ограду како се не би могла видјети с регионалног пута, а када проради регионална еко-депонија наша депонија у насељу Бјелашница ће бити затворена", тврди Влачић, који у КП "Зеленило и чистоћа" има 16 упосленика.

Ванредно стање у општини Шековићи укинуто је 16. јуна, али је становништво овог краја наставило бјесомучну борбу с мајком природом. Клизишта су још активна, има их близу 200, а око 70 их је угрозило стамбене објекте и инфраструктуру.

"Од институција БиХ добили смо 60.000 КМ помоћи за санацију водоводних цијеви и око 2.000 литара нафте. Становништву су велику подршку пружили припадници Оружаних снага БиХ, а не можемо се пожалити ни на реакцију републичких органа. Знамо да је готово цијела БиХ погођена катастрофалним непогодама и да се збраја причињена штета. Такођер, знамо да без подршке виших инстанци власти општина Шековићи неће моћи сама да се опорави", додаје Нинић.

Шековићани су ојађени јер им је водена стихија однијела обрадиве површине, од којих су многи живјели.

"Неке пољопривредне парцеле уопште не постоје, док ће на другима сјетва бити могућа догодине. Шта ће бити с нама, тешко је претпоставити. Знамо само да нас очекују тешка јесен и још тежа зима", говоре мјештани Улице палих бораца.

Песимистичним прогнозама за крај придружује се и начелник, који каже како је прилив новца у буџет преполовљен, те је због тога упитна исплата социјалних издатака, субвенционирање пријевоза ученика, али и плата упосленика у администрацији.