Рукометаши - нови понос БиХ

Ријетки су они који се на осјећају понос након великог, историјског и до сада највећег, успјеха рукометне репрезентације Босне и Херцеговине.

Остали спортови 16.06.2014 | 21:02

Изабраници Драга Марковића направили су оно што је мало ко од њих очекивао у борби за мјесто на Свјетском првенству 2015. године у Катару у двије утакмице били су бољи од фаворизираног Исланда.

Селекцију која је на Љетним олимпијским Играма у Пекингу заузела пето мјесто екипа Драгана Марковића поразила је у Сарајеву у једној лавовској борби, а у реваншу Рејкјавику најбољи БХ рукометаши извукли су реми, иако су током првог полувремена и једним дијелом другог имали водство од неколико голова разлике. У појединим тренуцима меча и по пет.

Ипак, срамна посјета из Скендерије, није само потврда да Сарајево већ одавно не вриједнује истинске спортске вриједности. Или је ово само тек дјелимична истина? Можда већина није жељела гледати нову елиминацију БХ рукометаша и по ко зна којег по реду баража?

И гле чуда сложна Марковићева дружина савлада Исланд голом разлике на домаћем, надигра га на гостујућем терену, а Босанци и Херцеговци пуни поноса. И нека смо, и треба да будемо, али као што смо ми пуни поноса и среће, а све њиховом заслугом тако је и Скендерија требала бити пуна. Ал' нека нам то буде добра опомена.

Нису ови редови без разлога, јер свако онај ко прати рукометну репрезентацију Босне и Херцеговине у посљедње вријеме зна да је Драган Марковић успоставио ред, створио хомогену средину, заједно са својим сарадницима "оживио" неке играче за које просјечни грађани нису ни знали.

Да се ради о правој људској громади и рукометном стручњаку који не прича шупље приче схватили смо током Избора најбољег спортисте БиХ у 2013. године у организацији Независних новина и БХРТ-а, чијим жиријем је предсједавао управо селектор рукометног тима БиХ. Врло одмјерен и једноставан, јасног става.

Управо такав је био кад је након побједе у Скендерији од једног гола разлике рекао да на Исланд идемо по побједу. Није то Марковић рекао ношен еуфоријом, знао је добро шта прича, баш као и у неким ранијим издањима, као рецимо пред реванш са Грцима прије неколико година.

Оно што је мислио то је и рекао, "Идемо по побједу и на Исланд". Побједа није изборена, "само" реми, али реми који је рукометну репрезентацију БиХ одвео до њеног највећег успјеха.

Сва силна прича није без разлога, јер Марковић је тип који ће сутра казати како су играчи најзаслужнији, а кад се изгуби тешко да ће некога оптужити. Преузеће тежину пораза на своја плећа.

Његови изабраници друга су прича. Спортисти од којих би неки који су много пута плаћенији могли научити много тога о правом професионализму, односу према навијачима, новинарима, противницима.

Рукометним репрезентативцима није ништа мрско, чак ни запјевати у авиону на повратку након побједе, јер су такви једноставни, опуштени, обични...а због њих смо сви поносни.