Како је настала прва фотографија из фотошопа

Тешко је поверовати да је ова, наизглед тако једноставна фотографија, коју је снимио Џон Кнол пре око две и по деценије, током свог одмора, толико уздрмала свет.

Информационе технологије 14.06.2014 | 18:19
Како је настала прва фотографија из фотошопа

Кнол је на њој усликао своју тада девојку (врло брзо и вереницу а потом и спуругу) Џенифер, током одмора на Бора Бори, како се одмара гледајући на То’опуа острво. Међутим, оно што је ову фотографију из 1987. године учинило историјски важном, јесте то што је у питању прва “фотошопирана” фотографија, преноси британски Гардијан.

Џон и Џенифер у то време радили су заједно у Индустриал Лигхт & Магиц, компанији за специјалне ефекте који је пословао у оквиру већег и много познатијег студија ЛуцасФилм. На заслужени одмор пошли су након што су провели неколико седмица радећи по десет сати дневно на филму “Ко је сместио Зеки Роџеру”.

“За нас је тај одмор био магичан. Џон ме је заправо запросио тог дана, само мало касније, чини ми се одмах након што ме је фотографисао”, прича Џенифер. Тада није ни слутила да ће сада већ чувена фотографија носити име “Џенифер у рају” (Јеннифер ин Парадисе).

По повратку са одмора, на послу у ИЛМ-у, Кнолу је под руке дошао Пиxар Имаге Цомпутер, један од првих за едитовање фотографија.

“Одмах сам помислио како је то одлична ствар”, каже Џон. “Сама чињеница да можете да развијете фотографију са филма, скенирате је и дигитализујете, а потом је и измените и поново урадите… то је за мене значило отварање небројених могућности.”

Пиксарова машинерија у то време коштала је неколико стотина хиљада долара, а софтвер за фотографије био је толико сложен да је захтевао посебну обуку кроз коју је запослени на Џоновом месту морао да прође.Џон је добро савладао градиво, да би потом приликом посете свом брату Томасу, који је у то време похађао докторске студије на Универзитету у Мичигену, сазнао да је овај развио знатно јефтинији софтвер за Мацинтосх Плус. Одмах је почео да наговара брата да унапреди свој софтвер и, премда је то у почетку био Томасов хоби, Џон је инсистирао да развијају бројне додатке и алате.

На крају су добили производ за који је Џон веровао да би могли лепо да га продају. Једини проблем био је у томе што је, у то време, на располагању било веома мало дигитализованих фотографија, па је било тешко демонстрирати све оно што њихов софтвер може.

Када је Џон посетио своје пријатеље, запослене у лабораторији Аппле'с Адванцед Тецхнологy Гроуп лаб, Џон је искористио један од њихових тада такође веома ретких скенера. Једина слика коју је са собом имао, а која је задовољавала димензије фотографије неопходне за скенирање, била је управо фотографија “Џенифер у рају”.

Тако је фотографија са летовања постала прва фотографија у боји на којој су демонстриране све опције софтвера који ће недуго потим добити име Пхотосхоп.

“Била је то одлична фотографија за демо верзију”, присећа се Џон данас. “Била је пријатна за гледање и постојало је толико тога што сте, у технолошком смислу, могли да урадите са њом.

Можда је и призор неког лепшег света, правог раја на земљи, одиграо улогу у популаризацији Пхотосхопа. Свакој компанији коју је касније посећивао, Џон је остављао по један примерак Пхотосхопа, да би касније сазнао како су многи корисници “клонирали” његову супругу и чували је у својим рачунарима.

Пхотосхоп је све више добијао на популарности, а један од првих уметника који је имао прилику да га користи, чувени Дејвид Хокни, изјавио је како је са тим софтвером означен крај аналогне фотографије.Џон напомиње како је слична измена фотографија и пре њега била присутна у Русији, али да је он био први који је “демократизовао” софтвер и учинио га доступним свима.

“Сваки алат може бити употребљен за добре и за лоше ствари”, тврди Џон који је данас извршни директор креативног одсека компаније ИЛМ. “Од етике уметника зависи како ће искористити оно са чим ради.”

Ипак, није ни слутио да ће фотографија “Џенифер у рају” бити тема целе једне изложне, која је 13. јуна отворена у Лондону. Млади холандски уметник Констант Дуларт изложио је своје радове, различите варијације фотографије са Бора Боре.

“С обзиром на то колики је културолошки значај ове фотографије, само из антрополошког угла посматрања ствари, мислио сам како би било занимљиво испитати какве вредности носе детаљи те фотографије. Чињеница да је на њој белкиња, у топлесу, непозната жена, чије лице не видимо… И чињеница да је то његова супруга. Он њу нуди нама, нуди нам и своју креацију да ми од ње правимо нашу стварност”, објашњава Дуларт.

За њега је фотографија “Џенифер у рају” кључни артефакт, најбољи и најоригиналнији Пхотосхоп мем који је део историје свих нас.

Џон признаје да не схвата чиме се тачно то Дуларт бави, док Џенифер додаје како је лепота интернет у томе што свако може да присвоји објекте и да ради са њима оно што жели и пројектује на њих своја осећања. Упитана да ли би испунила Дулартову жељу да отпутује на Бора Бору и поново за потребе фотографије оживи сада већ култну сцену, одговора:

“Ох, не, не, не. То не би било у реду.”

Коментари / 0

Оставите коментар