Преминуо Добрица Ћосић

Писац и академик Добрица Ћосић преминуо је јутрос у сну у свом дому у 93. години.

Ћосић је иза себе оставио ћерку Ану Ћосић Вукић, унуку Милену и унука Николу.

Академик, писац и први председник СРЈ рођен је 29. децембра 1921.  године у селу Велика Дренова код Трстеника. До почетка Другог светског рата завршио је Средњу пољопривредну школу у Букову код Неготина, а после рата и Вишу политичку школу "Ђуро Ђаковић" у Београду.

Учествовао је у НОБ-у од 1941. године, прво као илегални партијски радник, а потом као политички комесар Расинског партизанског одреда. Био је ратни уредник листа "Млади борац", члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију, а после рата члан АГИТПРОП-а ЦК КП Србије, члан ЦК СК Србије од 1965. до 1968. године.

Критиком владајуће идеолошке концепције у националној политици отвара питање Косова и своје ставове јавно износи на седници ЦК СК Србије.

Крајем маја 1968. године се завршила његова партијска каријера. Од тог периода као слободни уметник потпуно се окренуо књижевном раду пишући  својеврсну сагу о Србији.

Прве публицистичке радове објавио је у листовима "Млади борац" и часопису "Младост". Објавио је романе "Далеко је сунце", "Корени", "Деобе", "Бајка", "Моћ и стрепње", "Време смрти И-ИВ", "Време зла",
"Грешник", "Отпадник", "Верник", "Време власти", "Време змија", књиге репортажа "Седам дана у Будимпешти", публицистичке књиге "Акција" и "Стварно и могуће", књиге "Промене". Романом "Време власти ИИ"" (2007) завршио је, како је сам изјавио, циклус романа о Србији 20. века, који је почео романом "Корени" 1954, првим делом саге о породицама Катић и Дачић. Средином осамдесетих основао је Одбор за одбрану слободе мисли и говора који је бранио све противнике социјалистичке Југославије, без
обзира на националност.

Подржао је председника Србије Слободана Милошевића и његов политички програм 1988, због чега је доживео да му читаоци враћају књиге. Годину дана касније учествује у организовању Срба у Хрватској у Српску демократску странку, а следеће године и у оснивању истоимене странке у БиХ, на чијем челу ће се наћи Радован Караџић. Био је 12 година републички и савезни посланик.

За првог председника СРЈ изабран је 15. јуна 1992, а годину дана касније је смењен тајним гласањем у оба већа Савезне скупштине, после сукоба са Слободаном Милошевићем. Смену је
иницирала Српска радикална странка "због кршења Устава". Ћосић је прешао у опозицију и на позив Зорана Ђинђића, говорио је на протестним скуповима 1996-1997. године.

У мају 2000. је ушао у Народни покрет "Отпор", али је касније изјавио да то не би учинио да је знао да је та организација финансирана из иностранства. За дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног
1976. године. Ванредни је члан Савеза књижевника Мађарске. Добитник је НИН-ове награде 1954. и 1961. и седмојулске 1961. године. Добитник је Ордена за храброст, Ордена заслуга за народ ИИ реда, Ордена братства и јединства ИИ реда, Седмојулске награде (1961), НИН-ове награде за роман године (1954. и 1961), Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 1991. години.

У оквиру Првог словенског форума уметности "Златни витез", Ћосићу је 18. маја 2010. године у Москви уручена награда "Пушкин" за изузетне заслуге у књижевности. Медаљу "65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године" уручио му је амбасадор Русије у Београду 17. јуна 2010. године.