Сваки шести брак у Српској се распадне

У Републици Српској повећан број развода, током 2013. растало се 886, годину раније 517 брачних парова. Социолози: Један од разлога и то што се, под притиском околине, у брак ступа исхитрено.

Република Српска 09.05.2014 | 22:01

Брзина савременог начина живота и велики притисак због егзистенцијалне несигурности све више се одражавају на брачне парове, упозоравају стручњаци. Али и додају да много заједница „пуца“ јер се, под притиском околине, у брак ступа исхитрено.

Према најновијим статистичким подацима, у просеку се на хиљаду склопљених бракова - 153 заврше разводом, дакле пропадне сваки шести.
Само током 2013. у Српској је регистровано 886 развода, док их је годину дана раније било 517. Највише је оних који одлуче да ставе тачку на заједнички живот после 15 година брака, а у другој групи по учесталости су парови који се разилазе пошто су заједно провели од пет до девет година.

Нажалост, мало је оних који пре него што напусте брачну заједницу, потраже помоћ у неком од саветовалишта.
Супружници једни другима леђа окрећу највише у Бањалуци, што је и очекивано, јер је реч о општини са највећим бројем становника у РС, а следе Бијељина, Приједор и Теслић.

Према Породичном закону Републике Српске у захтеву за развод брака није потребно наводити разлоге, довољно је навести - неподношљивост заједничког живота.

Бањалучки психолог Соња Станчић истиче да су главни разлози за све већи број развода норме које диктира модерно друштво, али и притисак средине.

- Многи су фактори који утичу да дође до крајње нетрпељивости међу парнерима и на крају до развода брака - објашњава Соња Станчић.

- Један од проблема је и у томе што се мало размишља о браку пре самог ступања у ову врсту заједнице, а обично су друштвене норме те које утичу на исхитрено ступање у сам брак. Ми смо, ипак, и даље, уз сву сву жељу да следимо светски тренд и културу понашања и даље поднебље провинцијских начела.

Станчићева наводи да парови, односно њихове породице које их „гурају“ у брак пре времена, више пажње посвећују начелима попут оног да је „до те и те доби нормално ступити у брак, имати дете, основати породицу“, а мање пажње усмерено је на то да ли су будући супружници заиста једно за друго.

И социолог Иван Шијаковић сматра да на пораст броја развода значајно утиче и недовољно схватање значаја институције брака.

Брак све мање постаје институција за коју су партнери спремни да се боре и да је штите. Они брак све више доживљавају као нешто у шта могу да уђу и и из чега могу изаћи кад год хоће. С друге стране, вртоглав пораст броја развода може да се протумачи и као модни тренд, јер је за неке људе постала ствар престижа да иза себе имају што више развода. Они у брак улазе као у тржни центар, уз предубеђење да ће са партнером живети док им буде лепо и занимљиво - истиче Шијаковић.

ДЕЦА (НЕ)ЗАШТИЋЕНА
Омбудсман за децу Републике Српске Нада Граховац упозорила је да нема ефикасне заштите деце и њихових интереса у случајевима када родитељи услед прекида заједнице не сарађују са надлежним органима, нити поступају по њиховим одлукама.

Она је навела да је од 2010. до 2012. године регистровано 1.674 деце из разведених бракова, истичући да систем мора да дефинише ефикасне механизме поступања надлежних органа и њихов стални надзор.