Чувајте се крпеља!

Бактерија Спирохета изазива озбиљне последице уколико се благовремено не лечи. Инфекција може да доведе до запаљења мозга и можданих овојница, али и да захвати срце, структуре ока, зглобове, тетиве.

Здравље 06.05.2014 | 14:52
Чувајте се крпеља!

Љубитељима природе, који би да уживају у шуми и на трави, страх од заражених крпеља не дозвољава да се у потпуности опусте. Бојазан је оправдана, јер ове крвопије преносе веома опасну лајмску болест. С друге стране, велики број људи није упућена у то како се ова болест лечи и шта треба предузети уколико дође до уједа.

- У Европи се за лајмску болест знало још пре сто година, али су на њу озбиљније почели да обраћају пажњу тек од 1974. године. Тада је у области Лајм америчке државе Конектикат, описана епидемија артритиса код малишана за који се првобитно мислило да је јувенилни, карактеристичан за дечији узраст. Касније је доказано да се ради о инфективном артритису чији је узрочник спирохета борелија бургдорфери из крпеља. Због места где је болест доказана добила је назив лајмска, иако би требало да се зове европска. Јер, још пре једног века у Европи се знало да се болест манифестује на централном и периферном систему, кожи и другим органима - објашњава др Иванко Бојић, члан Интернационалне асоцијације за лајмску болест (ИЛАДС) и професор специјалиста за инфективне болести.

Како настаје лајмска болест?

- Најчешће убодом крпеља, а може и у контакту са садржајем који крпељ излучује, уколико је кожа и слузокожа повређена. Спирохета је и на овај начин у стању да кроз кожу уђе у организам и изазове инфекцију. Проблем је што се убод крпеља најчешће не примети. Место убода не боли и не сврби, а не осећа се ни његово кретање по кожи. При настанку инфекције реакција организма на унету спирохету је врло слаба. Наиме, спирохета са својим протеинима и још неким факторима, успева да направи врло добру мимикрију, тако да је имуни одговор организма прилично слаб. Када организам схвати да се нешто дешава почиње да реагује, али је тада у питању прилично закаснела реакција. За то време спирохета се несметано расејава са места инфекције лимфним путем или крвљу по организму.

Шта се дешава на примарном месту инфекције?

- У око 50 одсто случајева јавља се црвенило познато као еритем. С временом еритем се шири, при чему може да има своје типичне и атипичне облике. Црвенило не боли и не сврби, а често се и не примети његово постојање. Међутим, црвенило је важан знак да је на том месту боравио крпељ и направио убод. Постоје и ситуације када до убода дође, али се црвенило не јавља. Значи, инфекција је настала, иако карактеристичан знак изостаје. У таквим околностима веома је важно да лекар инсистира на изношењу субјективних тегоба које пацијент осећа, без обзира на то да ли су оне благе.

На које симптоме потенцијално заражена особа треба да обрати пажњу?

- На благо повишену температуру. Дискретни болови у мишићима још један су симптом који може да сигнализира на инфекцију, уколико је одређена особа дошла у додир са зараженим крпељом. Ово се посебно односи на људе који живе у регијама ендемски познатим по лајмској болести. У супротном, уколико се не реагује у раној фази болести, током наредних недеља и месеци, због расејавања по организму могу да се јаве и други симптоми, зависно од тога у које делове тела је инфекција доспела. Инфекција може да изазове запаљење мозга и можданих овојница, да захвати нерве на бази лобање, као и периферне нерве, срце, структуре ока, зглобове, тетиве, мишиће везивног ткива, а некада и кости.

Може ли оболели благовремено да примети компликације?

- Симптоми и знаци на захваћеним органима се некада испољавају у различитим временским периодима. У сваком случају, на лајмску болест треба посумњати када је захваћено више органа - нервни систем и зглобови, зглобови и структуре ока или нервни систем,

зглобови и кожа. Лајмску болест заправо изазива фасцинантна бактерија спирохета, која се сналази и преживљава у свим условима. Зато рана дијагноза и лечење имају примарни значај. Уколико се не лечи на време доћиће до хроничне форме лајмске болести. С обзиром на то да је лајмска болест позната и као велики имитатор, она у хроничној форми може да подсећа и на мултиплу склерозу, Алцхајмерову и Паркинсонову болест, исхемијске облике инфаркта мозга. Све ово је последица запаљенске реакције ниског степена према узрочнику у организму, а која се најчешће манифестује запаљењем крвних судова, као и других захваћених органа и система у организму.

Како се успоставља дијагноза?

- Дијагноза се базира на клиничком одређивању антитела у крви према деловима узрочника. Међутим, одређивање антитела је само подршка дијагнози, а никако кључни елемент, јер су серолошке реакције према овом узрочнику непоуздане и ретко стандардизоване. Зато је детаљни клинички преглед и анамнеза од кључног значаја за дијагнозу, посебно када је реч о хроничним формама болести.

Лечење

С обзиром на то да је узрочник ове болести бактерија, логично би било да се успешно лечи антибиотицима. Међутим, бактерија има особину да мења своје облике у округла тела у такозване облике безћелијског зида, на које антибиотици не могу да делују. Осим тога, узрочник се у организму скрива на одређеним местима у органима и мишићима где је заштићен од деловања антибиотика и имуног система. На тај начин он преживљава и након извесног времена поново се реактивира, испољавајући симптоме и знаке болести тамо где се сакрио.

Зато се за лајмску болест никако не може рећи да је благо и безазлено оболење. Колико је лајмска болест озбиљна најбоље показује податак, да се у Србији сваке године открије око хиљаду новозаражених особа.

Да би се постигло успешно лечење, антибиотици треба да се дају непосредно после убода крпеља, а колико дуго, процениће лекар. Доктор би требало да зна и какве су карактеристике бактерије у раној, али и у фази расејавања. Такоше, неопходно је у фази инфекције или испољених симптома увести лечење што раније, које би требало да траје што дуже.

Правила понашања
У превентивном смислу неопходно је, пре свега, да одговарајуће службе обрађују травнате и друге терене и утврђују присуство крпеља и њихову зараженост. На основу добијених резултата треба да истакну таблу на којој ће стајати упозорење на опасност у конкретној регији. Истовремено, неопходно је да се смањи популација крпеља и глодара у природи, који су резервоар узрочника.

И становништво би требало да се едукује пре одласка у природу. То значи да је током боравка у зеленилу пожељно носити капе, кошуље дугих рукава, дуге панталоне у чарапама и средства која одбијају крпеље, а која се наносе на одећу и кожу. С друге стране, опасно је примењивати средства која убијају крпеље, посебно код деце, јер могу доћи у контакт са излучевинама. Антибиотике не треба користити пре одласка у природу нити их самоиницијативно узимати после убода крпеља. Ако се крпељ нађе у кожи после повратка из природе, обратити се стручној особи да би се правилно одстранио. Истовремено, крпељ ће бити прегледан на евентуалну зараженост спирохетом.

Одстрањивање

Стручњаци саветују да се одстрањивање обавља пинцетом што ближе кожи, без притиска на трбух крпеља, гњечења или кидања. Место убода ваља дезинфиковати. Одстрањивање крпеља може се обавити у свакој здравственој установи - амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести...

Заблуде

Како је болест описана када је први пут откривена?

- У првим стручним и научним објашњењима говорило се да је болест блага, готово спонтано излечива. Неки стручњаци су чак тврдили да терапија није ни потребна. Међутим, временом су клиничка искуства показала да је лајмска болест веома озбиљна и да оставља последице, уколико се на прави начин не лечи. Узрочник је врло комплексан, а развој болести веома сложен - наглашава Иванко Бојић.

Коментари / 0

Оставите коментар