Вјероучитељи у Хрватској прескупи?

У основним и средњим школама у Републици Хрватској запослен је 3001 вјероучитељ. За њихове плате годишње се, према подацима Министарства науке, образовања и спорта, издваја око 218 милиона куна.

Регион 28.04.2014 | 12:40

На плате вјероучитеља, дакле, отпада три посто буџетских средстава која се издвајају за плате запослених у основним и средњим школама.

Стварни трошак којег вјероучитељи представљају за државни буџет знатно је већи. У наведени износ од 218 милиона куна нису урачунати превоз запосленика, те додаци на плату као што су прековремени рад, рад у смјенама и слично, јубиларне награде, помоћи и друге накнаде. 

Колико вјероучитељи коштају када се додају сви ови трошкови, у министарству Жељка Јовановића нису могли израчунати. За претпоставити је међутим да се ради о трошку од барем 300 милиона куна годишње. Илустрације ради, управо толико новца на годишњем нивоу Влада РХ планира прикупити увођењем пореза на штедњу од 1. јануара 2015. године. Према подацима МЗОС-а просјечан стаж вјероучитеља с ВСС-ом износи 12 година. Бруто плата вјероучитеља с 12 година стажа износи  7.883 куна, док нето износ овиси о томе у којем граду вјероучитељ живи и које повластице користи.

Иако се ради  о просјечним платама, вјероучитељи су ипак у знатно бољем положају од осталих радника у суставу школства. Наиме, захваљујући фамозним уговорима између Хрватске и Ватикана, вјероучитељи у школама су де фацто недодирљиви.

Иако живе од плате коју добијају из државног буџета, државне институције немају готово никакву ингеренцију над вјероучитељима. Учитеље вјеронаука запошљава црква, која их и разрјешава дужности. Уједно, у ватиканским уговорима стоји и сљедећи члан: "Вјероучитељи су чланови, са свим учинцима,
наставничкога вијећа у основним и средњим школама, односно васпитног у предшколским установама".

Другим ријечима, иако имају посебан правни статус, вјероучитељи имају иста права као и сви остали  наставници, учитељи и стручни сарадници у основним и средњим школама. Па тако могу, уколико се кандидују, постати и директори.

"Вјероучитељи у школама изводе наставу вјеронаука и тиме обављају послове радног мјеста учитеља односно наставника. Стога, нема запреке да се вјероучитељи кандидују за директора школских установа", објашњавају из Јовановићевог министарства, те додају:

"Уговором са Светом Столицом, али и другим вјерским заједницама, уговарају се услови које треба испуњавати особа за обављање послова вјероучитеља, а ако лице испуњава услове за радно мјесто
вјероучитеља, испуњава и један од услова за управника школске установе"."Министар је више пута у јавности  рекао да лично сматра да је вјеронауци мјесто у цркви, а не у школи. Али, као министар поштоваће уговоре са Ватиканом и нема никакву  намјеру истискивати вјеронаук из школа", тврде из МЗОС-а.