Плаћамо милионе за неискоришћене кредите?!

Док економија у БиХ пропада због недостатка свјежег новца, стотине милиона конвертибилних марака годинама леже на банковним рачунима.

Република Српска 19.11.2013 | 19:30 Док економија у БиХ пропада због недостатка свјежег новца, стотине милиона конвертибилних марака годинама леже на банковним рачунима. На крају прошле године БиХ је на рачуну имала 1,7 милијарди КМ одобрених кредита који нису искориштени, а за неповлачење ефективних средстава су само прошле године за то плаћени пенали у износу од три милиона КМ. „То су пенали на неефикасност домаћих власти – нису се припремили одговарајући пројекти или се нису стекли потребни увјети да се средства користе. Значи, наглавачке се ушло у пројекте јер им реализација није била спремна. А то је јако лоше у ситуацији када се земља задужује код ММФ-а, дакле, узима средства на једној страни и за то плаћа камату, а с друге стране стоје неискориштена средства на која треба платити пенале“, рекао је за РСЕ економиста Вјекослав Домљан. Новац Европске инвестиционе банке, потом Европске банке за обнову и развој, Њемачке развојне банке, Владе Јапана и Свјетске банке, најчешће је неискориштен и на рачунима је инстутуција БиХ. Посљедице највише осјећају грађани јер је новац био намијењен за инфраструктуру или за развојне програме, односно ново запошљавање. Питање је како се из већ полупразних буџета издвајају милиони марака као накнада за неискориштени новац. „Ми смо од 1996. до данас платили више од 31 милиона марака пенала зато што смо уговорили финансијска средства, а нисмо их повукли. Но, много већа штета од тих 31 милиона је на другој страни – што нисмо тај новац повукли, отворили нова радна мјеста, није изграђена инфраструктура, и то је највећи разлог због којег грађани Босне и Херцеговине требају бити незадовољни радом, прије свега ентитетских влада, јер они су ти који креирају економску ситуацију и одговорни су за рад, прије свега јавних предузећа којима су та средства била намијењена“, казао је за РСЕ Синиша Вукелић, уредник портала Цапитал.ба. Неколико одобрених  кредита на рачунима стоји већ пет или десет година, а намијењени су развојним пројектима, попут реконструкције жељезничких пруга, изградње аутопутева, болница, гасификације појединих регија, пољопривреди и руралном развоју, изградњи државног затвора БиХ. Европска банка за обнову и развој  одобрила је више од  230 милиона марака за изградњу аутопута, која се  “киселе” већ четири године. „Овдје говоримо о средствима која су Свјетска банка, ЕБРД, Европска инвестициона банка и остали кредитори дали ентитетским властима да би финансирали неки стратешки пројекат који смо ми кандидовали. Обично се ту ради о врло повољним средствима са  малом каматном стопом и доста великим грејс периодом.  Међутим, власти су очигледно потпуно неспремне за то, знају се сликати кад потписују такве кредите, а онда прође и по неколико година прије него уопште повучемо та средства. У међувремену тај њихов потпис нас кошта често много више него што је вриједан неки уговор“, закључује Вукелић.