Новинари из БиХ најавили тужбу у Стразбуру

Афера с прислушкивањем потреса и босанскохерцеговачку јавност.

Република Српска 26.10.2013 | 13:36 Афера с прислушкивањем потреса и босанскохерцеговачку јавност. Сарајевски дневни лист Ослобђење најављује да ће због прислушкивања његових новнара правду тражити и пред судом у Стразбуру. Послије случаја прислушкивања новинара Федералне телевизије Авде Авдића, ово је други пут да је Државна агенција за истраге и заштиту оптужена за прислушкивање новинара. Из СИПА-е све негирају, а нијеми су и у Вијећу министара и Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, због чијег су члана новинари Ослобођења и прислушкивани. Приједлог СИПА-е за прислушкивање неколико телефона, међу којима се нашао и број редакција Ослобођења и магазина Дани, објављен је прије седам дана. Упркос службеном броју, печату и потпису Горана Зубца, директора СИПА-е, из те организације демантирају да су новинаре прислушкивали. Без конкретних доказа У Ослобођењу скупљају адвокате. Жалит ће се међународним организацијама за заштиту људских права и медијских слобода, али и суду у Стразубуру. "Ми ћемо покушати и у нашој држави да господин Зубац буде санкциониран за оно што је учинио. Али, не гајим илузије да ће наша држава на тај начин реагирати, судећи по ономе како се и досад понашала, јер ово није први случај", каже Вилдана Селимбеговић, уредница Ослобођења. СИПА је, судећи према објављеном документу, тражила дозволу за прислушкивање, а да ли јесте или није добила дозволу и прислушкивала конкретних доказа нема. Удружење-удруга БХ новинари тим поводом тражит ће и расправу о раду сигурносних служби пред комисијом за контролу рада тих служби у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине. "С обзиром да конвенције Вијећа Европе штите и поступак прикупљања информација, ми смо сматрали да је у овом случају агенија СИПА покушала прекршити и право на прикупљање информација, односно слободан рад новинара. Прислушкивање новинара није само карактеристика земаља у региону. Влада Сједињених Држава, односно Национална служба за сигурноср, прислушкивала је новинаре агенције АП", каже Борка Рудић, генерална тајница овог удружења. Осим у Босни и Херцеговини, што се региона тиче, новинари су прислушкивани у Македонији, Хрватској, Црној Гори, а било је индиција да се слично догађало и колегама у Србији. У Црној Гори прислушкивани су новинари недељника Дан. Руководиоци Одјељења за посебне провјере тврдили да су мјере провођене према налогу правосуђа. "Скандал Велико уво потресао је Македонију почетком двехиљадитих. Откривено је да је полиција прислушкивала више стотина личности, међу којима и политичаре и новинаре", подсјећа репортер Ал Јазеере Владимир Бобетић. У Хрватској новинари оптужују руководство Хрватске телевизије да им руководство те куће прислушкује службене мобилне телефоне и службене маилове. ,Закони који регулирају могућност прислушкивања у земљама региона су добри. Али, модерна технологија је таква да се у те законске гаранције можемо само поуздати. Поготово јер надзор комуникације путем интернета није или је недовољно регулиран. 'Ја се не бих бринуо' Богољуб Милановић, криминолог, сматра: "Онај ко има моћ да прибави толика средства, техничка за тај посао, и ко има интерес да надзире толики број људи, он то, очигледно, у овом времену може и радиће то бар за још неко време док се та област не регулише." Новинар београдског недјељника Време Миша Васић, каже да уколико на суду не можете новинара присилити да вам открије информације и извор, свакако да ће агенције посегнути за прислушкивањем. "Прислушкивање је посао, пре свега, страшно радно екстензиван. Захтева јако много људи, јер 99 одсто људских комуникација телефоном или у просторији, овако како ми сад причамо, је апсолутно ирелевантно. Ту неко треба да прође кроз све то, да одвоји шта је важно, шта није важно. Они људи имају неку листу приоритета и ја се не бих бринуо да сам на месту разних новинара."