Novinari iz BiH najavili tužbu u Strazburu

Afera s prisluškivanjem potresa i bosanskohercegovačku javnost.

Republika Srpska 26.10.2013 | 13:36 Afera s prisluškivanjem potresa i bosanskohercegovačku javnost. Sarajevski dnevni list Oslobđenje najavljuje da će zbog prisluškivanja njegovih novnara pravdu tražiti i pred sudom u Strazburu. Poslije slučaja prisluškivanja novinara Federalne televizije Avde Avdića, ovo je drugi put da je Državna agencija za istrage i zaštitu optužena za prisluškivanje novinara. Iz SIPA-e sve negiraju, a nijemi su i u Vijeću ministara i Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, zbog čijeg su člana novinari Oslobođenja i prisluškivani. Prijedlog SIPA-e za prisluškivanje nekoliko telefona, među kojima se našao i broj redakcija Oslobođenja i magazina Dani, objavljen je prije sedam dana. Uprkos službenom broju, pečatu i potpisu Gorana Zubca, direktora SIPA-e, iz te organizacije demantiraju da su novinare prisluškivali. Bez konkretnih dokaza U Oslobođenju skupljaju advokate. Žalit će se međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava i medijskih sloboda, ali i sudu u Strazuburu. "Mi ćemo pokušati i u našoj državi da gospodin Zubac bude sankcioniran za ono što je učinio. Ali, ne gajim iluzije da će naša država na taj način reagirati, sudeći po onome kako se i dosad ponašala, jer ovo nije prvi slučaj", kaže Vildana Selimbegović, urednica Oslobođenja. SIPA je, sudeći prema objavljenom dokumentu, tražila dozvolu za prisluškivanje, a da li jeste ili nije dobila dozvolu i prisluškivala konkretnih dokaza nema. Udruženje-udruga BH novinari tim povodom tražit će i raspravu o radu sigurnosnih službi pred komisijom za kontrolu rada tih službi u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine. "S obzirom da konvencije Vijeća Evrope štite i postupak prikupljanja informacija, mi smo smatrali da je u ovom slučaju agenija SIPA pokušala prekršiti i pravo na prikupljanje informacija, odnosno slobodan rad novinara. Prisluškivanje novinara nije samo karakteristika zemalja u regionu. Vlada Sjedinjenih Država, odnosno Nacionalna služba za sigurnosr, prisluškivala je novinare agencije AP", kaže Borka Rudić, generalna tajnica ovog udruženja. Osim u Bosni i Hercegovini, što se regiona tiče, novinari su prisluškivani u Makedoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, a bilo je indicija da se slično događalo i kolegama u Srbiji. U Crnoj Gori prisluškivani su novinari nedeljnika Dan. Rukovodioci Odjeljenja za posebne provjere tvrdili da su mjere provođene prema nalogu pravosuđa. "Skandal Veliko uvo potresao je Makedoniju početkom dvehiljaditih. Otkriveno je da je policija prisluškivala više stotina ličnosti, među kojima i političare i novinare", podsjeća reporter Al Jazeere Vladimir Bobetić. U Hrvatskoj novinari optužuju rukovodstvo Hrvatske televizije da im rukovodstvo te kuće prisluškuje službene mobilne telefone i službene mailove. ,Zakoni koji reguliraju mogućnost prisluškivanja u zemljama regiona su dobri. Ali, moderna tehnologija je takva da se u te zakonske garancije možemo samo pouzdati. Pogotovo jer nadzor komunikacije putem interneta nije ili je nedovoljno reguliran. 'Ja se ne bih brinuo' Bogoljub Milanović, kriminolog, smatra: "Onaj ko ima moć da pribavi tolika sredstva, tehnička za taj posao, i ko ima interes da nadzire toliki broj ljudi, on to, očigledno, u ovom vremenu može i radiće to bar za još neko vreme dok se ta oblast ne reguliše." Novinar beogradskog nedjeljnika Vreme Miša Vasić, kaže da ukoliko na sudu ne možete novinara prisiliti da vam otkrije informacije i izvor, svakako da će agencije posegnuti za prisluškivanjem. "Prisluškivanje je posao, pre svega, strašno radno ekstenzivan. Zahteva jako mnogo ljudi, jer 99 odsto ljudskih komunikacija telefonom ili u prostoriji, ovako kako mi sad pričamo, je apsolutno irelevantno. Tu neko treba da prođe kroz sve to, da odvoji šta je važno, šta nije važno. Oni ljudi imaju neku listu prioriteta i ja se ne bih brinuo da sam na mestu raznih novinara."