Мило љуби СПЦ јер губи бираче

Новим, изненађујуће брзим приближавањем Српској православној цркви и отопљавањем односа са званичним Београдом, Демократска партија социјалиста покушава да уђе у српско бирачко тијело и стекне додатну подршку пред серију локалних избора, и све вјероватније ванредне парламентарне изборе.

Република Српска 07.10.2013 | 15:52 Новим, изненађујуће брзим приближавањем Српској православној цркви и отопљавањем односа са званичним Београдом, Демократска партија социјалиста покушава да уђе у српско бирачко тијело и стекне додатну подршку пред серију локалних избора, и све вјероватније ванредне парламентарне изборе. Странка Мила Ђукановића покушаће на тај начин да ослаби опозицију, за коју већином гласају просрпски бирачи, али и да надомјести губитак процрногорских гласача, осјетљивијих на све лошије социо-економске услове и изостанак конкретних резултата у борби против организованог криминала и ендемске корупције, посебно у случају самосталног наступа Социјалдемократске партије (СДП). Предсједник Управног одбора Института Алтернатива Стево Мук сматра да ће због тога Ђукановићева партија искористити освјештање храма Христовог васкрсења како би појачала рејтинг међу бирачима од којих се временом удаљила. То ће само потврдити све веће отопљавање односа цркве и ДПС-а. „Мислим да ДПС не би имао ништа против тога да стекне додатну подршку кроз јачање тих односа. Ако је освјештање храма прилика да се покаже како су односи са СПЦ добри и на тај начин пошаље једна политичка порука грађанима који су њени вјерници, природно је да ће је ДПС искористити“, сматра Мук. Да неће пропустити прилику, у ДПС-у су показали именовањем државног одбора у којем се налазе страначки челници који никад нису крили добре релације са црквом. Иако митрополит Амфилохије тврди да још не зна списак званица међу политичарима, сигурно је да предсједник Филип Вујановић, шеф дипломатије Игор Лукшић и градоначелник Миомир Мугоша неће бити једини страначки прваци који ће слушати црквено појање. То је наговијестио и митрополит захваљујући Влади која је почетком 90-тих помогла изградњу храма. Мук сматра да су у ДПС-у начисто да су бирачи који заговарају ''црногорски језик, Црногорску православну цркву'' и постојеће симболе наклоњени  социјалдемократама. „Како ДПС тешко може рачунати на тај дио бирачког тијела, природно је да ће потражити подршку у „меким“ бирачима других странака, између осталог и промовисањем другачије реторике у односу макар на нека идентитетска питања“. Да Ђукановић озбиљно рачуна на тај дио бирачког тијела може се закључити на основу неколико политичких потеза који су филигрански изведени у односу на освјештање храма које ће директно преносити државна телевизија којој је Митрополија цетињско-приморска доскора забрањивала и да сними налагање бадњака на Цетињу. ДПС је прво отопио односе са Београдом, што се могло тумачити чињеницом да је у бољим односима са Томиславом Николићем него са Борисом Тадићем. Након кампање за парламентарне изборе, обиљежене снажним порукама о опозиционим војводама, „четницима и почетницма”, ДПС је убрзо утихнуо – у саопштењима и изјавама челника, спорадично се бавио Србијом из Коштуничине ере и покушавао да исмије несинхронизоване поруке и потезе опозиције. Само неколико дана након што је Уставни суд оборио споразум Игора Лукшића и опозиције о језику, посланици ДПС-а у Скупштини усвојили су амандман Срђана Милића (СНП) на општи закон о образовању, којим је српском језику враћен статус које је тај суд поништио. Да кокетира са просрпским бирачким тијелом, ДПС је показао и одбијањем Кривокапићевог приједлога да се велика државна признања не додјељују сваке године, ако нема дјела која их завређују. Тиме је стопиран покушај лидера СДП да спречи додјељивање Тринаестојулске награде Гојку Челебићу и Илији Лакушићу, којима је замјерао на негативном односу према референдуму. Храм Христовог васкрсења, биће освјештан данас у Подгорици, у оквиру обиљежавања 1.700. годишњице Миланског едикта.