BiH energetski siromašna zemlja, 70% domaćinstava

Bosna i Hercegovina ozbiljno zaostaje za zemljama Evropske unije kada se govori o unapređenju energetske efikasnosti i suzbijanju energetskog siromaštva. Nažalost u BiH još ne postoje strategije koje bi se bavile ovim problemom, ali ni jasne definicije problema sa kojim se borimo.

Energetsko siromaštvo nije lako definisati, jer je višeslojan fenomen, ali ga nije teško osjetiti na vlastitoj koži. Kad ne možete adekvatno zagrijati dom i pri tome još trošite mnogo novca za energiju, jasno je da ste u problemu.
 
"Jedna od definicija je da je energetski siromašno domaćinstvo koje više od 10 posto ukupnih prihoda troši za energiju. Po tome ispada da je kod nas preko 70 posto energetski siromašnih domaćinstava", kaže Prof. dr Petar Gvero sa Mašinskog fakulteta u Banjaluci.

"Ono što je najveći problem je da se o tome ne govori. Nemamo određenu strategiju ni plan kako bi napravili jedan izlaz ili kako bismo taj problem dugoročno rješavali", kaže Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu, Banjaluka.

Apsurd je da BiH koja je bogata energetskim resursima, ima tako veliki procenat energetski siromašnog stanovništva. Prirodni potencijali su tu, ali rezultati mršavi.

"Jedna od stvari koje moraju da se donesu jesu određeni akcioni planovi i strategije, ali i da se subvencionišu određene mjere kako bi stanovništvu što efikasnije trošilo svoje energente, a opet ne bi izašli iz svoje udobnosti", kaže Topić.

Bez subvencija, građani teško mogu da izađu iz zone energetskog siromaštva. Vlasti po tom pitanju spavaju, a trebalo bi da preduzimaju konkretne mjere i provode reforme u ovoj oblasti.

"To nije samo smanjenje utroška energije za grijanje i hlađenje već izrazito važnu ulogu imaju u kvalitetu vazduha koji udišemo, jer naši gradovi su postali prilično katastrofalni kad je u pitanju kvalitet vazduha u zimskom periodu", kaže Prof. dr Petar Gvero. 

Osim uštede, ekološki razlozi diktiraju prelazak na obnovljive izvore energije, takozvanu zelenu energiju. Ali, zbog lošeg standarda građana to još nije dovoljno zastupljeno.

"Imali smo prilike da vidimo da građani sve više ugrađuju panele na krovove za proizvodnju električne energije za svoje potrebe, pri čemu sav višak puštaju u mrežu u prodaju ERS-u. Međutim, imali smo situaciju da nema zaključenih ugovora, da ono što u isporučili ERS-u je ustvari bilo bez ugovora i praktično je oteto građanima, tako da na neki način nedostatak regulative ili bolje rečeno nepoštovanje regulative onemogućava uspješno sprovođenje svih ovih procedura u vezi obnovljivih izvora energije", kaže ekonomista Mirjana Orašanin.

Umjesto hvatanja u koštac sa problemom energetskog siromaštva i njegovog prevazilaženja, država još nema definiciju onoga sa čim se bori. Odgovore bi trebalo da da trogodišnji evropski projekat “Enpower Horizon Europe”, čiji koordinator je Mašinski fakultet u Banjaluci. 

"Da se kroz studije slučaja koje se realizuju u okviru projekta pozabavimo problemom rješavanja energetskog siromaštva koji je interdisciplinaran. Nije samo tehnički, ekonomski, već je i tehnički i ekonomski i socijalni tako da očekujemo da će nam taj projekat dosta pomoći u jačanju naših nekih naučnih kapaciteta", kaže Prof. dr Petar Gvero. 

Treba reći i to da je EU do sada investirala značajna sredstva u projekte energetske efikasnosti u BiH, pružajući podršku njenom prelasku ka čistijoj, održivijoj upotrebi energije.

(BN) Foto: BN