БиХ енергетски сиромашна земља, 70% домаћинстава

Босна и Херцеговина озбиљно заостаје за земљама Европске уније када се говори о унапређењу енергетске ефикасности и сузбијању енергетског сиромаштва. Нажалост у БиХ још не постоје стратегије које би се бавиле овим проблемом, али ни јасне дефиниције проблема са којим се боримо.

Енергетско сиромаштво није лако дефинисати, јер је вишеслојан феномен, али га није тешко осјетити на властитој кожи. Кад не можете адекватно загријати дом и при томе још трошите много новца за енергију, јасно је да сте у проблему.
 
"Једна од дефиниција је да је енергетски сиромашно домаћинство које више од 10 посто укупних прихода троши за енергију. По томе испада да је код нас преко 70 посто енергетски сиромашних домаћинстава", каже Проф. др Петар Гверо са Машинског факултета у Бањалуци.

"Оно што је највећи проблем је да се о томе не говори. Немамо одређену стратегију ни план како би направили један излаз или како бисмо тај проблем дугорочно рјешавали", каже Владимир Топић из Центра за животну средину, Бањалука.

Апсурд је да БиХ која је богата енергетским ресурсима, има тако велики проценат енергетски сиромашног становништва. Природни потенцијали су ту, али резултати мршави.

"Једна од ствари које морају да се донесу јесу одређени акциони планови и стратегије, али и да се субвенционишу одређене мјере како би становништву што ефикасније трошило своје енергенте, а опет не би изашли из своје удобности", каже Топић.

Без субвенција, грађани тешко могу да изађу из зоне енергетског сиромаштва. Власти по том питању спавају, а требало би да предузимају конкретне мјере и проводе реформе у овој области.

"То није само смањење утрошка енергије за гријање и хлађење већ изразито важну улогу имају у квалитету ваздуха који удишемо, јер наши градови су постали прилично катастрофални кад је у питању квалитет ваздуха у зимском периоду", каже Проф. др Петар Гверо. 

Осим уштеде, еколошки разлози диктирају прелазак на обновљиве изворе енергије, такозвану зелену енергију. Али, због лошег стандарда грађана то још није довољно заступљено.

"Имали смо прилике да видимо да грађани све више уграђују панеле на кровове за производњу електричне енергије за своје потребе, при чему сав вишак пуштају у мрежу у продају ЕРС-у. Међутим, имали смо ситуацију да нема закључених уговора, да оно што у испоручили ЕРС-у је уствари било без уговора и практично је отето грађанима, тако да на неки начин недостатак регулативе или боље речено непоштовање регулативе онемогућава успјешно спровођење свих ових процедура у вези обновљивих извора енергије", каже економиста Мирјана Орашанин.

Умјесто хватања у коштац са проблемом енергетског сиромаштва и његовог превазилажења, држава још нема дефиницију онога са чим се бори. Одговоре би требало да да трогодишњи европски пројекат “Енпоwер Хоризон Еуропе”, чији координатор је Машински факултет у Бањалуци. 

"Да се кроз студије случаја које се реализују у оквиру пројекта позабавимо проблемом рјешавања енергетског сиромаштва који је интердисциплинаран. Није само технички, економски, већ је и технички и економски и социјални тако да очекујемо да ће нам тај пројекат доста помоћи у јачању наших неких научних капацитета", каже Проф. др Петар Гверо. 

Треба рећи и то да је ЕУ до сада инвестирала значајна средства у пројекте енергетске ефикасности у БиХ, пружајући подршку њеном преласку ка чистијој, одрживијој употреби енергије.

(БН) Фото: БН