Prvi korak u UKR i priča na srpskom sa policijom

- Pita policajac da li smo Rusi ili ruski špijuni s obzirom da dolazimo iz Srbije, ali više onako kroz šalu i nastavlja na naše iznenađenje na srpskom jeziku: "Duša me boli za Srbijom. Volim Srbiju volim Beograd, volim Skadarliju...

Piše: Prof. dr Darko Trifunović,  direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbjednost

Put od Beograda do Lavova dug je više od 900 km. Dovoljno vremena da putujući vozilom dozvolite sebi da i misli putuju tamo gde idete.

U srpskim medijima izgovoreno je dosta neistina o narodu Ukrajine i o samim događajima usled nepoznavanja činjenica i velikim delom usled velike ruske i proruske propagande koja je više nego očigledna.

Pre puta, poslao sam poruke nekim poznanicima da idem u Ukrajinu i da ih molim da mi navedu, obizorom da su izrazito pro-ruski orijentisani gde su to mesta, ulice, trgovi ili institicije kako ih oni navode "fašističke".

Nisam dugo čekao, javi se jedan od njih i kaže da upravo ja idem u jednu od takvih nacističko- fašističkih ustanova na Univerzitet Ivan Franko.

Moram priznati da sam se u momentu zbunio, dok nisam shvatio da on misli na Franka iz Španije, fašistu (Francisko Franko) jer je Ivan Franko poznati ukrajinski pesnik.

Ne samo da bi isti taj poznanik dobio jedinicu iz istorije, već opijen propagandom i zabludama nastavi sa nizom drugih izmišljotina. Izabrao sam samo jednu u nizu neverovatnih priča i razumeo dobro zašto i ko te priče u ovom trenutku plasira.

Na graničnom prelazu između Mađarske i Ukrajine, sekretar Instituta Nemanja izlazi iz kola i dok predaje pasoše počinje razgovor između njega i graničnog policajca.

- Pita policajac da li smo Rusi ili ruski špijuni s obzirom da dolazimo iz Srbije, ali više onako kroz šalu i nastavlja na naše iznenađenje na srpskom jeziku: "Duša me boli za Srbijom. Volim Srbiju volim Beograd, volim Skadarliju. Voleo bi kad bi imao priliku da ponovo posetim Beograd. Za nas u Ukrajini, Srbija je kroz vekove bila uzor i u borbi za sticanje nezavisnosti i u borbi za oslobodjenje. Sve nas Ukrajince pogađa to što čujemo da pričate o nama, bašs boli", završi on i preko reda nas sprovede do punkta Vojne policije.

Ulazimo u Lavov, tražimo naš hotel i gledamo nazive ulica.

U samom centru Lavova odmah kod ureda gradonačelnika nalazi se Bulevar ili ulica Srpski.

Grad je još u duhu najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa i to se vidi na svakom koraku.

Naravno, nezaobilazan je i spomenik čuvenom ukrajinskom pesniku Taras Šavčenku...

Sastajemo se na večeri sa Srbima iz Ukrajine, ali i sa Ukrajincima iz Srbije koji su pokazali svoje gostoprimstvo.

Nismo dugo ostali jer je sutra novi dan i velika konfernecija u kojoj je i naš Institut ko-organizator.

Da bi prvi utisak ostao nezaboravan, gradom su počele da zavijaju sirene. Nikom taj zvuk nije prijatan ali su naši domaćini ostali smireni uz objašnjenje da su prave opasnosti bile na samom pocetku kad ukrajinski PVO nije imao čime da brani Ukrajinu, ali da danas to nije slučaj.

Najavljen nam je sastanak sa Srbima iz Bahmuta ali i drugih delova Ukrajine. Neizmerno se radujemo sastanku sa njima, jer do naših građana očigledno činjenice i prave informacije taško dolaze.

(BN) Foto: Ustupljene fotografije