Da li Rusija gura Srbiju u propast?

Dok je ostatak Evrope podeljen na niz malih država, Rusija je povećana za teritorije Finske, baltičkih zemalja, Belorusije, Ukrajine i Moldavije.

Srbija, ili kako se na karti naziva "Srpsko carstvo", zauzima teritorije bivše Jugoslavije i Albanije, dok su sve ostale države Evrope podeljene na niz manjih država.

Povećanje Srbije na karti “dekolonizovane” Evrope može se povezati i sa činjenicom da je Srbija jedna od retkih evropskih država čija populacija podržava Rusiju u agresiji na Ukrajinu i smatra napad opravdanim. Ovo se dovodi u vezu sa široko razgranatom ruskom obaveštajnom mrežom u Srbiji ali i sa opštim stavom stanovništva prema NATO ali i prema EU, koji se gradio na osnovu žestoke ruske ili proruske propagande finansirane od strane Naftne industrije Srbije koja je u ruskom vlasništu, ali i novcem iz kokainskih izvora Latinske Amerike koji su odavno pod kontrolom ruskih službi (slučajevi Darka Šarića i Veljka Belivuka aka Nevolja).

Ipak, zanimljivo je istaći kako su kroz ovu rusku  kartu evropski gradovi i države sa nešto većim procentom stanovništva islamske veroispovjesti označeni kao "emirati". Prema tome, u  tako “dekolonizovanoj” Evropi postojao bi pariški emirat, londonski emirat, islamska država Rima i Napulja, islamska demokratska republika Švedska. Cilj ovakvog prikazivanja je činjenica da je Rusija članica Organizacije islamske konferencije i da je u svoje prve borbene redove Rusija upravo dovela ruske muslimane džihadiste. Rusija je država sa najbrojnijom muslimanskom populacijom u Evropi (oko 14 miliona muslimana živi u Rusiji). Drugi rečima, svaki deseti građanin Rusije je musliman.

 
Cilj ruske propagande i davanja ovakvih naziva je da se pošalje poruka o islamizovanoj Evropi koja je izgubila svoj hrišćanski karakter. U više navrata je ranije pokazana i veza između raznih desničarskih i antiislamskih stranki i pokreta u Evropi i ruskih obavještajnih službi, koje su finansirale i davale propagandnu podršku ovakvim pokretima.

Ruska obaveštajna politika ogleda se u stalnim pokušajima da se sa muslimanskim državama izgrade što bolji geopolitički odnosi, predstavljajući se kao alternativa SAD-u, ali i kroz prikazivanje "uspešne" čečenske priče koja je nakon brojnih zločina pretvorena u privatnu državu porodice Kadirov i izvor topovskog mesa za rusku ratnu mašineriju, dok ruska služba u Evropi daje podršku antiislamskim pokretima. Dugoročni cilj je “zavadi, pa vladaj”, jer je Rusija vladala samo podeljenom Evropom.

Karta koja se širi može se dovesti i u korelaciju sa Putinovim govorom povodom 350 godina od rođenja ruskog cara Petra Velikog. Tada je Putin održao govor u kojem je rekao kako car poznat po širenju Rusije ka zapadu nije uzeo ništa nego vratio ono što je bilo rusko, te da je i sada vreme da se vrati ono što je rusko.

“Petar Veliki je 21 godinu vodio Veliki severni rat. Ratovao je sa Švedskom i činilo se kao da im je nešto uzeo. Nije im uzeo ništa, vratio je ono što je bilo rusko. Očigledno je i na nama da vratimo (ono što je rusko) i ojačamo zemlju. Ako pođemo od činjenice da su te temeljne vrednosti temelj našeg postojanja, sigurno ćemo uspeti rešiti probleme koje su pred nama," rekao je tada Putin.

O ruskoj imperijalnim namerama koje su ideološki frankenštajn između snova o obnovi Ruskog carstva i Sovjetskog saveza, govorio je i ministar odbrane Sergej Šojgu.

"Sve ovo je samo privremeno. Stvari će opet biti dobre. Imaćemo novi Sovjetski Savez, velik i snažan. Opet će biti mir. Niko neće otići", rekao je Šojgu.

Nije rijetkost da ruske vojne jedinice istaknu sovjetske zastave po ulasku u osvojene gradove Ukrajine, iako Putin u osnovi ima loše mišljenje o Lenjinu, osnivaču Sovjetskog saveza, kojeg je optužio da je izmislio ukrajinsku naciju i državu na štetu Rusije.

Ovakva ruska propagandno - obaveštajna politika dovodi Srbiju u neposrednu opasnost ne samo od moguće nove konfrontacije sa NATO i okolinim državama koje su skoro sve u NATO ili je NATO u njima. Ruske i proruske snage u Srbiji i van nje žele da od Srbije naprave rusko ostrvo za izvođenje ruskih operacija prema drugima i destabilizaciju Evrope. Srbija rizikuje sankcije i dugogodišnju izolaciju kao i potpuni prekid procesa pridruživanja EU. Da ne govorim o tome da bi na stotine hiljada mladih u kratkom roku napustili Srbiju, koja je već sad usled ruskih i proruskih elemenata u poziciji da ne može da nađe posao jer su pomenuti Srbiju pljačkali od 90- te godine prošlog veka. Ni dan danas nije rešeno pitanje 24 sporne privatizacije, svi oni koji su učestvovali u organizovanoj pljački Srbije su slobodni i nikad nisu procesuirani. 

 

Gotovo da ne postoji organizovani kriminalac u Srbiji ili osuđeni ratni zločinac koji nije izuzetno proruski orijentisan. Kakva se poruka ovom činjenicom šalje mladim ljudima? Svako ko javno nastupi i iznese antiruski stav ili slobodno govori o ruskoj agresiji, na društvenim mrežama ali i na poslu i na svim drugim mestima, doživljava pravi progon uz svakondnevne pretnje o čemu govore prijave nadležnim tužilaštvima. Da pojasnimo “antiruski stav”. Niko ne govori protiv velikog ruskog naroda, već se ukazuje da je u Rusiji na vlasti čovek koji već 23 godine vlada i nema nameru da odstupi sa vlasti. Pod njim se ubijaju i progone novinari, ubijaju i progone opozicionari, država se putinizovala. Putinizacija znači da državom vladaju oligarsi, koje kontrolise Putin, kao i sve druge poluge bogatstva. Umesto da se to nacionalno bogatstvo ravnomerno deli i umesto da plate u Rusiji budu po nekoliko hiljada evra, nema dana kad se zbog Zapadnih sankcije ne otkrije nenormalno bogatstvo ruskih Putinovih tajkuna koje se ogleda u najluksuzijim jahtama, vilama, hotelima, nepokretnostima, vozilima i načinu života. 

 

Takva putinizovana Rusija, najviše odgovara srpskim političkim organizovanim kriminalcima koji ne rade ništa drugo već samo uče od najboljih. Odatle i tolika tajkunsko, ratno-zločinačka, organizovano-kriminalna, kvazi – patriotska, klero-fanatična podrška malim i velikim bogovima iz Rusije u Srbiji.

 

Autorski tekst: Dr Darko Trifunović

 

Direktor instituta za nacionalnu i medjunaroodnu bezbednost Beograd