Да ли Русија гура Србију у пропаст?

Док је остатак Европе подељен на низ малих држава, Русија је повећана за територије Финске, балтичких земаља, Белорусије, Украјине и Молдавије.

Србија, или како се на карти назива "Српско царство", заузима територије бивше Југославије и Албаније, док су све остале државе Европе подељене на низ мањих држава.

Повећање Србије на карти “деколонизоване” Европе може се повезати и са чињеницом да је Србија једна од ретких европских држава чија популација подржава Русију у агресији на Украјину и сматра напад оправданим. Ово се доводи у везу са широко разгранатом руском обавештајном мрежом у Србији али и са општим ставом становништва према НАТО али и према ЕУ, који се градио на основу жестоке руске или проруске пропаганде финансиране од стране Нафтне индустрије Србије која је у руском власништу, али и новцем из кокаинских извора Латинске Америке који су одавно под контролом руских служби (случајеви Дарка Шарића и Вељка Беливука ака Невоља).

Ипак, занимљиво је истаћи како су кроз ову руску  карту европски градови и државе са нешто већим процентом становништва исламске вероисповјести означени као "емирати". Према томе, у  тако “деколонизованој” Европи постојао би паришки емират, лондонски емират, исламска држава Рима и Напуља, исламска демократска република Шведска. Циљ оваквог приказивања је чињеница да је Русија чланица Организације исламске конференције и да је у своје прве борбене редове Русија управо довела руске муслимане џихадисте. Русија је држава са најбројнијом муслиманском популацијом у Европи (око 14 милиона муслимана живи у Русији). Други речима, сваки десети грађанин Русије је муслиман.

 
Циљ руске пропаганде и давања оваквих назива је да се пошаље порука о исламизованој Европи која је изгубила свој хришћански карактер. У више наврата је раније показана и веза између разних десничарских и антиисламских странки и покрета у Европи и руских обавјештајних служби, које су финансирале и давале пропагандну подршку оваквим покретима.

Руска обавештајна политика огледа се у сталним покушајима да се са муслиманским државама изграде што бољи геополитички односи, представљајући се као алтернатива САД-у, али и кроз приказивање "успешне" чеченске приче која је након бројних злочина претворена у приватну државу породице Кадиров и извор топовског меса за руску ратну машинерију, док руска служба у Европи даје подршку антиисламским покретима. Дугорочни циљ је “завади, па владај”, јер је Русија владала само подељеном Европом.

Карта која се шири може се довести и у корелацију са Путиновим говором поводом 350 година од рођења руског цара Петра Великог. Тада је Путин одржао говор у којем је рекао како цар познат по ширењу Русије ка западу није узео ништа него вратио оно што је било руско, те да је и сада време да се врати оно што је руско.

“Петар Велики је 21 годину водио Велики северни рат. Ратовао је са Шведском и чинило се као да им је нешто узео. Није им узео ништа, вратио је оно што је било руско. Очигледно је и на нама да вратимо (оно што је руско) и ојачамо земљу. Ако пођемо од чињенице да су те темељне вредности темељ нашег постојања, сигурно ћемо успети решити проблеме које су пред нама," рекао је тада Путин.

О руској империјалним намерама које су идеолошки франкенштајн између снова о обнови Руског царства и Совјетског савеза, говорио је и министар одбране Сергеј Шојгу.

"Све ово је само привремено. Ствари ће опет бити добре. Имаћемо нови Совјетски Савез, велик и снажан. Опет ће бити мир. Нико неће отићи", рекао је Шојгу.

Није ријеткост да руске војне јединице истакну совјетске заставе по уласку у освојене градове Украјине, иако Путин у основи има лоше мишљење о Лењину, оснивачу Совјетског савеза, којег је оптужио да је измислио украјинску нацију и државу на штету Русије.

Оваква руска пропагандно - обавештајна политика доводи Србију у непосредну опасност не само од могуће нове конфронтације са НАТО и околиним државама које су скоро све у НАТО или је НАТО у њима. Руске и проруске снаге у Србији и ван ње желе да од Србије направе руско острво за извођење руских операција према другима и дестабилизацију Европе. Србија ризикује санкције и дугогодишњу изолацију као и потпуни прекид процеса придруживања ЕУ. Да не говорим о томе да би на стотине хиљада младих у кратком року напустили Србију, која је већ сад услед руских и проруских елемената у позицији да не може да нађе посао јер су поменути Србију пљачкали од 90- те године прошлог века. Ни дан данас није решено питање 24 спорне приватизације, сви они који су учествовали у организованој пљачки Србије су слободни и никад нису процесуирани. 

 

Готово да не постоји организовани криминалац у Србији или осуђени ратни злочинац који није изузетно проруски оријентисан. Каква се порука овом чињеницом шаље младим људима? Свако ко јавно наступи и изнесе антируски став или слободно говори о руској агресији, на друштвеним мрежама али и на послу и на свим другим местима, доживљава прави прогон уз свакондневне претње о чему говоре пријаве надлежним тужилаштвима. Да појаснимо “антируски став”. Нико не говори против великог руског народа, већ се указује да је у Русији на власти човек који већ 23 године влада и нема намеру да одступи са власти. Под њим се убијају и прогоне новинари, убијају и прогоне опозиционари, држава се путинизовала. Путинизација значи да државом владају олигарси, које контролисе Путин, као и све друге полуге богатства. Уместо да се то национално богатство равномерно дели и уместо да плате у Русији буду по неколико хиљада евра, нема дана кад се због Западних санкције не открије ненормално богатство руских Путинових тајкуна које се огледа у најлуксузијим јахтама, вилама, хотелима, непокретностима, возилима и начину живота. 

 

Таква путинизована Русија, највише одговара српским политичким организованим криминалцима који не раде ништа друго већ само уче од најбољих. Одатле и толика тајкунско, ратно-злочиначка, организовано-криминална, квази – патриотска, клеро-фанатична подршка малим и великим боговима из Русије у Србији.

 

Ауторски текст: Др Дарко Трифуновић

 

Директор института за националну и медјунароодну безбедност Београд