Veliki povratak Nemanje Stevanovića...

Biću prvi golman Partizana! Ovo mi je druga šansa da pokažem koliko vredim, poručuje čuvar mreže crno-belih.

Fudbal 05.07.2019 | 20:11 Vladimir Stojković je “zakucan”. Kao da je od mermene ploče, godinama niko ne može da ga pomeri. Status prvog golmana u Partizanu, kad se pravi projekcija tima za one najvažnije utakmica, podrazumeva ime ražalovanog A reprezentativca Srbije, još u novu sezonu, prvu posle povlačenja Saše Ilića, ulazi kao kapiten, te bi trebalo da se desi čudo da ne brani, međutim…

Za tri sedmice Stojković puni 36 godina, logično je što crno-beli moraju da misle na budućnost, pa su zato posle godinu i po dana provedenih na pozajmicama vratili Nemanju Stevanovića i svojevremeno najbolje rukavice Superlige promovisali, nezvanično, u “broj dva” kad je pozicija među stativama u pitanju. Sam Stevanović jedva čeka da dobije šansu i poručuje da sa samo velika scena zanima, uveren da baš on, kad Stojke ode u penziju, može da bude garancija da lopta neće u mrežu.

“Spreman sam da budem prvi golman Partizana. Kad u Srbiji počinješ da se baviš fudbalom niko ne mašta o inostranstvu, nego o crno ili crveno-belom dresu. A ja baš želim da ostavim trag, da dokažem i sebi i drugima da mogu da budem prvi golman Partizana. Ulazim u poslednju godinu ugovora, što znači da će mi utakmice u predstojećoj sezoni odrediti da li sam za to sposoban”, naglašava Stevanović u razgovoru za MOZZART Sport.

Optimizam je posledica činjenice da je jedan od retkih igrača koji su u poslednje vreme slati na pozajmice, a sa njih se u Humsku vratili u boljem izdanju nego što su otišli. U njegovom slučaju, odbrane tokom kaljenja u Radu i Čukaričkom su bile okidač da izvadi povratnu kartu i oživi karijeru.

“Ovo mi je druga šansa da pokažem koliko vredim, šta stvarno znam. Dok sam branio sezonu i po van Humske bio sam u
stalnom kontaktu sa Nemanjom Jovšićem, pratio je sve utakmice, bio je zadovoljan kako sam odradio pozajmice. Zna naš trener golmana da imam jaku glavu i da mi je u tom osetljivom delu karijere, kad nisam imao takmičarske utakmice u nogama, prioritet bio da branim. Osim Partizana, protiv koga nisam mogao slovom ugovora, sve ostale mečeve branio sam bez izostanka“.

Ukupno 48 puta, na 17 je sačuvao mrežu netaknutom, što je sasvim pristojan rezultat imajući u vidu snagu klubova.

“Kad sam stigao u Rad, imao je 11 bodova, bio poslednji na tabeli, u prvom delu sezone primio 48 golova, a u drugom, sa mnom na crti, samo 17. U Čukaričkom je bilo još bolje, Banovo brdu je moja sredina, skupio sam 33 meča, na 13 ostao nesavladan i posle dve sušne godine doprineo plasmanu kluba u kvalifikacije za Ligu Evrope”.

Nije prošlo neprimećeno. Na više adresa. Samo, 27-godišnji Lozničanin je po svaku cenu želeo da se vrati na Topčidersko brdo.

“Imao sam na kraju sezone ponudu Napretka, međutim, posle razgovora sa šefom struke, Savom Miloševićem, odabrao sam da ostanem, jer sam osetio poverenje. Osim toga, ipak je Partizan veliki klub, lakše je odavde otići u inostranstvo sa dosta manje utakmica u nogama, nego što bi bio slučaj da sam prvi golman u nekom drugom superligaškom timu”.

Sve upućuje da će biti drugi golman, odmah iza Stojkovića, a ispred Filipa Kljajića i mladog Aleksandra Popovića.

“Recimo da sam imao pozitivan razgovor sa Savom. Čim nisam odabrao pozajmicu, znači da čekam šansu. Svaki put kad Stojković ne bude mogao na teren, iz bilo kog razloga, trudiću se da se nametnem. Ovo je prilika da pojasnim moju izjavu “dok je Stojković tamo, ne vraćam se u Partizan”. Da ne bude zabune, poenta je ta da je Vladimir legenda kluba, prvi golman, bogate karijere i stvarno nije bilo potrebe da se vraćam u situaciji kad su mi bili potrebni minuti. Sad je, ipak, red da ponovo okušam sreću ovde, pogotovo što mi je ostalo još godinu dana ugovora. Nema više šta da se čeka”.

Po principu “sad ako ne sad”. Naročlito usled saznanja da bi, ako se Parni valjak plasira u grupnu fazu Lige Evrope, sezona podrazumevala više od 50 takmičarskih utakmica.

“Imamo prvenstvo, kup i Evropu, ako da Bog sve do zime, možda i preko toga. Samim tim, biće dovoljno prostora i za mene. Biće mi drago da doprinesem uspesima ekipe, da opet osvojimo duplu krunu, kao u mojoj prvoj sezoni”.

Poslednja sekvenca te sezone je odbrana, upravo Stevanovića. Igrala se nadoknada u finalu Kupa, Nenad Milijaš je zategao levicom iz slobodnog udarca, a Nemanja sačuvao pehar u Humskoj.

“To mi je jedan od svetlijih trenutaka karijere i primer kakav je klub Partizan. U Čukaričkom sam briljirao, ali me ljudi pamte po toj odbrani, kad me sretnu na ulici pričaju kako sam skreno taj šut Milijaša. Zapravo sam na mnogim utakmicama kvalitetnije branio, ali ta se pamti, jer je važnija od svih ostalih”.

Zanimljivo je da je priliku da brani u finalu Kupa dobio zato što je tadašnji prvi golman, Filip Kljajićslomio šaku. Inače, nije bio prva opcija Marka Nikolića.

“Nije me Nikolić video u projekciji prvog tima. Jednostavno, kockice mi se nisu posložile. Zapravo me je tražio Ivan Tomić, imao je viziju sa mnom kao prvim golmanom, na njegov poziv sam i došao u Humsku, ali je posle dva-tri dana podneo ostavku. Došao je Nikolić, već je sarađivao sa Kljajićem, bolje ga je poznaovao i nemam nikome ništa da zamerim, jer je Filip dobro branio sezonu”, hvali kolegu Nemanja Stevanović.

HVALA MOJOJ JAKOJ GLAVI

Za fudbalera je najgore kad je na klupi. Ili tribinama. Stevanović je znao da se teško miri sa tim statusom, u početku je bio eneričan, lako je planuo, ali se vremenom smirio, drugačije gleda na život, sport.

„Za sve je potrebno vreme. I dalje tvrdim da je u Partizanu najteža pozicija golman. Nema prostora za kiks, u klubu su uvek tri golmana kao zapete puške, ako pogrešiš dva ili tri puta – sklanjaju te. U neku ruku to podržavam, jer momci koji čekaju na red su podjednakog kvaliteta. Glava je bitna, a meni su pozajmice pomogle da sazrim. Pokazao sam da imam jaku glavu, čvrst karakter. Praktično sam obnovio karijeru, malo igrača uspe to kroz pozajmicu. Hvala supruzi, majci i najbližim prjateljima što su bili uz mene u teškim trenucima”.

TRIO ČUKE ZASLUŽUJE DRES PARTIZANA

Delio je celu sezonu Nemanja Stevanović svlačionicu sa trojicom odbačenih igrača Partizana, Miroslavom Bogosavcem, Miladinom Stevanovićem i Veljkom Birmančevićem. Sva trojica su ostala na Banovom brdu, ali je golman uveren da poseduju kvalitet za više.

„I Bogosavac i Stevanović sigurno zaslužuju da budu u Partizanu. Sjajno su izgurali sezoni, prvi je stigao do dresa A, drugo je bio redovan na spiskovima mlade reprezentacije sve do povrede. Birma je veliki talenat, ali mi se čini da mu je malo potrebno da prezupči i postane veliki igrač. Po fudbalskom znanju, svako je i on za Humsku”, uverava Stevanović.

Izvor: mozzartsport