Велики повратак Немање Стевановића...
Бићу први голман Партизана! Ово ми је друга шанса да покажем колико вредим, поручује чувар мреже црно-белих.
Фудбал 05.07.2019 | 20:11
За три седмице Стојковић пуни 36 година, логично је што црно-бели морају да мисле на будућност, па су зато после годину и по дана проведених на позајмицама вратили Немању Стевановића и својевремено најбоље рукавице Суперлиге промовисали, незванично, у “број два” кад је позиција међу стативама у питању. Сам Стевановић једва чека да добије шансу и поручује да са само велика сцена занима, уверен да баш он, кад Стојке оде у пензију, може да буде гаранција да лопта неће у мрежу.
“Спреман сам да будем први голман Партизана. Кад у Србији почињеш да се бавиш фудбалом нико не машта о иностранству, него о црно или црвено-белом дресу. А ја баш желим да оставим траг, да докажем и себи и другима да могу да будем први голман Партизана. Улазим у последњу годину уговора, што значи да ће ми утакмице у предстојећој сезони одредити да ли сам за то способан”, наглашава Стевановић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт.
Оптимизам је последица чињенице да је један од ретких играча који су у последње време слати на позајмице, а са њих се у Хумску вратили у бољем издању него што су отишли. У његовом случају, одбране током каљења у Раду и Чукаричком су биле окидач да извади повратну карту и оживи каријеру.
“Ово ми је друга шанса да покажем колико вредим, шта стварно знам. Док сам бранио сезону и по ван Хумске био сам у
сталном контакту са Немањом Јовшићем, пратио је све утакмице, био је задовољан како сам одрадио позајмице. Зна наш тренер голмана да имам јаку главу и да ми је у том осетљивом делу каријере, кад нисам имао такмичарске утакмице у ногама, приоритет био да браним. Осим Партизана, против кога нисам могао словом уговора, све остале мечеве бранио сам без изостанка“.
Укупно 48 пута, на 17 је сачувао мрежу нетакнутом, што је сасвим пристојан резултат имајући у виду снагу клубова.
“Кад сам стигао у Рад, имао је 11 бодова, био последњи на табели, у првом делу сезоне примио 48 голова, а у другом, са мном на црти, само 17. У Чукаричком је било још боље, Баново брду је моја средина, скупио сам 33 меча, на 13 остао несавладан и после две сушне године допринео пласману клуба у квалификације за Лигу Европе”.
Није прошло непримећено. На више адреса. Само, 27-годишњи Лозничанин је по сваку цену желео да се врати на Топчидерско брдо.
“Имао сам на крају сезоне понуду Напретка, међутим, после разговора са шефом струке, Савом Милошевићем, одабрао сам да останем, јер сам осетио поверење. Осим тога, ипак је Партизан велики клуб, лакше је одавде отићи у иностранство са доста мање утакмица у ногама, него што би био случај да сам први голман у неком другом суперлигашком тиму”.
Све упућује да ће бити други голман, одмах иза Стојковића, а испред Филипа Кљајића и младог Александра Поповића.
“Рецимо да сам имао позитиван разговор са Савом. Чим нисам одабрао позајмицу, значи да чекам шансу. Сваки пут кад Стојковић не буде могао на терен, из било ког разлога, трудићу се да се наметнем. Ово је прилика да појасним моју изјаву “док је Стојковић тамо, не враћам се у Партизан”. Да не буде забуне, поента је та да је Владимир легенда клуба, први голман, богате каријере и стварно није било потребе да се враћам у ситуацији кад су ми били потребни минути. Сад је, ипак, ред да поново окушам срећу овде, поготово што ми је остало још годину дана уговора. Нема више шта да се чека”.
По принципу “сад ако не сад”. Нарочлито услед сазнања да би, ако се Парни ваљак пласира у групну фазу Лиге Европе, сезона подразумевала више од 50 такмичарских утакмица.
“Имамо првенство, куп и Европу, ако да Бог све до зиме, можда и преко тога. Самим тим, биће довољно простора и за мене. Биће ми драго да допринесем успесима екипе, да опет освојимо дуплу круну, као у мојој првој сезони”.
Последња секвенца те сезоне је одбрана, управо Стевановића. Играла се надокнада у финалу Купа, Ненад Милијаш је затегао левицом из слободног ударца, а Немања сачувао пехар у Хумској.
“То ми је један од светлијих тренутака каријере и пример какав је клуб Партизан. У Чукаричком сам бриљирао, али ме људи памте по тој одбрани, кад ме сретну на улици причају како сам скрено тај шут Милијаша. Заправо сам на многим утакмицама квалитетније бранио, али та се памти, јер је важнија од свих осталих”.
Занимљиво је да је прилику да брани у финалу Купа добио зато што је тадашњи први голман, Филип Кљајићсломио шаку. Иначе, није био прва опција Марка Николића.
“Није ме Николић видео у пројекцији првог тима. Једноставно, коцкице ми се нису посложиле. Заправо ме је тражио Иван Томић, имао је визију са мном као првим голманом, на његов позив сам и дошао у Хумску, али је после два-три дана поднео оставку. Дошао је Николић, већ је сарађивао са Кљајићем, боље га је познаовао и немам никоме ништа да замерим, јер је Филип добро бранио сезону”, хвали колегу Немања Стевановић.
ХВАЛА МОЈОЈ ЈАКОЈ ГЛАВИ
За фудбалера је најгоре кад је на клупи. Или трибинама. Стевановић је знао да се тешко мири са тим статусом, у почетку је био енеричан, лако је плануо, али се временом смирио, другачије гледа на живот, спорт.
„За све је потребно време. И даље тврдим да је у Партизану најтежа позиција голман. Нема простора за кикс, у клубу су увек три голмана као запете пушке, ако погрешиш два или три пута – склањају те. У неку руку то подржавам, јер момци који чекају на ред су подједнаког квалитета. Глава је битна, а мени су позајмице помогле да сазрим. Показао сам да имам јаку главу, чврст карактер. Практично сам обновио каријеру, мало играча успе то кроз позајмицу. Хвала супрузи, мајци и најближим прјатељима што су били уз мене у тешким тренуцима”.
ТРИО ЧУКЕ ЗАСЛУЖУЈЕ ДРЕС ПАРТИЗАНА
Делио је целу сезону Немања Стевановић свлачионицу са тројицом одбачених играча Партизана, Мирославом Богосавцем, Миладином Стевановићем и Вељком Бирманчевићем. Сва тројица су остала на Бановом брду, али је голман уверен да поседују квалитет за више.
„И Богосавац и Стевановић сигурно заслужују да буду у Партизану. Сјајно су изгурали сезони, први је стигао до дреса А, друго је био редован на списковима младе репрезентације све до повреде. Бирма је велики таленат, али ми се чини да му је мало потребно да презупчи и постане велики играч. По фудбалском знању, свако је и он за Хумску”, уверава Стевановић.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар