Matićev turistički vodič: Zašto volim Srbiju...?

Beogradski noćni život, roštilj, planine i fudbal po ceo dan. . .

Fudbal 04.06.2019 | 21:19 Fudbaleri iz 13 zemalja. I među njima iz Srbije. Nemanja Matić naravno. Danas u ulozi vodiča na sajtu Mančester junajteda. Pokušava da navijačima slavnog engleskog kluba približi otadžbinu. Dakle, šta je to što ga čini ponosnim zato što je Srbin?

“Mnogo toga dobrog. Teško je izabrati jedno, ali mislim da su ljudi ponosni, a dopada mi se i kako reaguju na turiste koji dođu u Srbiju. Svakom požele toplu dobrodošlicu. Da, ima mnogo dobrih ljudi u Srbiji i na to sam veoma ponosan“.

A šta to turisti ne bi smeli da propuste u Srbiji?

“Beograd je za mene jedan od najboljih igradova u Evropi i ima dosta toga što treba videti, jer je to grad sa istorijom. Imam mnogo priča o Beogradu, Srbiju uopšte. Morate da posetite planine u Srbiji, posebno zimi, idite da skijate. Leti, noćni život u Beogradu je neverovatan, ima gomila dobrih restorana, živa muzika je svuda. Dakle, zimi na planine, leti u Beograd“, savetuje Matić.

Tako ćete najbolje upoznati Srbiju, malenu balkansku zemlju uglavnom poznatoj baš po velikim sportistima...

“Što se tiče fudbalera, nismo ih imali previše, ali jeste ih bilo petorica ili šestorica koji su pre mnogo, mnogo godina igrali na vrhunskom nivou. Igrači kao što su Dragoslav Šekularac i Dragan Džajim recimo. U skorije vreme imali smo Nemanju Vidića, Dejana Stankovića, Branislava Ivanovića i Aleksandra Kolarova. Iz drugih sportova, Novak Đoković, Milorad Čavić je bio naš najbolji pliva. Imamo i druge sportove, u vaterpolu smo mnogo puta bili šampioni Evrope i sveta. Asove smo imali i u rukometu i košarci. Teško je sad i pobrojati ih sve“.

A kako je bilo odrastati u Srbiji?

“Sjajno. Odrastao sam u malom selu po imenu Vrelo sa oko 1.500 stanovnika. Imao sam slobodu. Sa pet godina smo non-stop po ulici igrali fudbal, danas nije tako. Danas su roditelji po ceo dan s decom, ja sam imao slobodu da svuda po selu idem bez njih. Izađem iz kuće ujutru i ne vratim se dok ne padne mrak. Po ceo dan smo igrali košarku, fudbal, rukome, sve. Zaista sam uživao i detinjstvo pamtim kao najbolji deo života“.

Naravno, priča o Srbiji ne prolazi bez roštilja...

“Jedemo dosta mesa svaki dan, dosta hleba. Roštiljamo. Meso se jede svaki dan, svuda u Srbiji. Mislim da sam odrastao samo na mesu“.

Kakose onda nije ugojio?

“Ne znam, a-ha-ha. Verovatno je do gena. Cela porodica je ovakva“.

Štaviše...

“Iskreno, kad odem kući na odmor uidem sa 86 ili 87 kilograma, a vratim se sa tri kila manje. Možda zbog mišića. Ne treniram tamo i onda nemam problema sa kilažom“

Izvor: mozzartsport

FOTO: Reuters