Матићев туристички водич: Зашто волим Србију...?

Београдски ноћни живот, роштиљ, планине и фудбал по цео дан. . .

Фудбал 04.06.2019 | 21:19
Матићев туристички водич: Зашто волим Србију...?
Фудбалери из 13 земаља. И међу њима из Србије. Немања Матић наравно. Данас у улози водича на сајту Манчестер јунајтеда. Покушава да навијачима славног енглеског клуба приближи отаџбину. Дакле, шта је то што га чини поносним зато што је Србин?

“Много тога доброг. Тешко је изабрати једно, али мислим да су људи поносни, а допада ми се и како реагују на туристе који дођу у Србију. Сваком пожеле топлу добродошлицу. Да, има много добрих људи у Србији и на то сам веома поносан“.

А шта то туристи не би смели да пропусте у Србији?

“Београд је за мене један од најбољих иградова у Европи и има доста тога што треба видети, јер је то град са историјом. Имам много прича о Београду, Србију уопште. Морате да посетите планине у Србији, посебно зими, идите да скијате. Лети, ноћни живот у Београду је невероватан, има гомила добрих ресторана, жива музика је свуда. Дакле, зими на планине, лети у Београд“, саветује Матић.

Тако ћете најбоље упознати Србију, малену балканску земљу углавном познатој баш по великим спортистима...

“Што се тиче фудбалера, нисмо их имали превише, али јесте их било петорица или шесторица који су пре много, много година играли на врхунском нивоу. Играчи као што су Драгослав Шекуларац и Драган Џајим рецимо. У скорије време имали смо Немању Видића, Дејана Станковића, Бранислава Ивановића и Александра Коларова. Из других спортова, Новак Ђоковић, Милорад Чавић је био наш најбољи плива. Имамо и друге спортове, у ватерполу смо много пута били шампиони Европе и света. Асове смо имали и у рукомету и кошарци. Тешко је сад и побројати их све“.

А како је било одрастати у Србији?

“Сјајно. Одрастао сам у малом селу по имену Врело са око 1.500 становника. Имао сам слободу. Са пет година смо нон-стоп по улици играли фудбал, данас није тако. Данас су родитељи по цео дан с децом, ја сам имао слободу да свуда по селу идем без њих. Изађем из куће ујутру и не вратим се док не падне мрак. По цео дан смо играли кошарку, фудбал, рукоме, све. Заиста сам уживао и детињство памтим као најбољи део живота“.

Наравно, прича о Србији не пролази без роштиља...

“Једемо доста меса сваки дан, доста хлеба. Роштиљамо. Месо се једе сваки дан, свуда у Србији. Мислим да сам одрастао само на месу“.

Какосе онда није угојио?

“Не знам, а-ха-ха. Вероватно је до гена. Цела породица је оваква“.

Штавише...

“Искрено, кад одем кући на одмор уидем са 86 или 87 килограма, а вратим се са три кила мање. Можда због мишића. Не тренирам тамо и онда немам проблема са килажом“

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар