AO - Priča: Dvadeset i tri minuta savršenstva!
Samo 24 časa ranije, na istom mestu, Rafael Nadal je bio brutalan u meču sa klincem, Stefanosom Cicipasom. Ipak, pokazalo se da može da bude i brutalnije.
Tenis 25.01.2019 | 22:15
Tenisko savršenstvo? Poezija? Demonstracija vrhunske klase svetskog broja jedan? Poruka Nadalu?
Nadamo se sve ovo, sa ovim poslednjim podvučenim debelim markerom. Nedvosmislena poruka Rafi: "Da ne misliš da možeš bolje i brutalnije od mene. Ovo je ipak moj stadion, moja arena, moj teniski hram".
Sedmi put je pokucao na vrata finala, sedmi put je uspešno otvorio ista. Šest titula od šest pokušaja, zašto pobogu onda ne bismo svi verovali da je pred Đokovićem i nova, sedma, rekordna kruna u Melburnu?
Rafael Nadal je ispisao istoriju tenisa na crvenoj šljaci Rolan Garosa. Tamo je obeležio svoju teritoriju, ponosno razvio svoju zastavu, 11 puta je podizao pehar u Bulonjskoj šumi.
Ekvivalent Rafinoj dominaciji u Parizu je Novakov australijski san, njegova bajka koju iznova i iznova obnavlja. Čak i kada je bilo razočaranja, kao prošle godine, njegova magija u Melburnu nije iščilela. Onda je samo negde bila pritajena, da bi je Novak sada, ovog vrelog januara 2019. godine ponovo probudio.
"Sva energija univerzuma je ovde sa mnom", rekao je negde početkom turnira.
I jeste, Novače. Svi dobro znamo šta ćete nam ti i Rafa prirediti u nedelju od 09.30. Vreme kada teniska planeta neće spavati. Kada će se na svim meridijanima i na svim jezicima čuti ta dva imena. Kada ćemo videti dva kolosa svetskog tenisa u novom, velikom, istorijskom obračunu, kao one nezaboravne 2012. godine.
Sedam godina je prošlo u svetskom teniskom ciklusu, kolosi su još na svojim mestima, niko im nije uspeo podmetnuti nogu, gurnuti ih u provaliju, sa litice, u more, kako je to uradio Likomed Tezeju na ostrvu Skiru, u onom čuvenom grčkom mitu.
Ne samo da su opstali, preživeli, razočarali još jednu generaciju mladih lavova, nego idu i korak dalje, svoju ionako već svemirsku dimenziju tenisa, prešaltavaju na još viši, hiperstratosferični nivo. Dokle više, momci? Zar je moguće još više?
Izgleda da jeste. Ako je Nadal u 32 godini spreman da "rektifikuje" servis, da promeni "sitnicu" pri zamahu, koja mu daje na brzini servisa i podiže ga na još viši nivo, onda je to svakako iskorak u više dimenzije.
Ako je Novak spreman da u polufinalu Grend slema odigra tako da napravi samo pet neiznuđenih grešaka u tri seta i to za 83 minuta na terenu, kako to onda nazvati nego bogovskim tenisom?
Ako smo, zbog izvesnih padova koncentracije i izgubljenih setova protiv Šapovalova Medvedeva dozvolili da nas crv sumnje gricne, o kako smo se samo grdno prevarili kada smo pogledali 23 minuta savršenstva koje nam je Novak podario u prvom setu protiv Puja!
Prvi, savršen gem. Onda u drugom fenomenalna forhend paralela za izjednačenje, pa dvostruka Francuza za prvi brejk.
Treći gem, bez izgubljenog poena, završen sa dva asa i servis vinerom. Potom novi brejk u četvrtom gemu. Pa u petom gemu, sve rešavano u dva do tri udarca, bez kapi znoja. I onda "krompir" - dva prva poena direktno iz riterna, potom savršen forhend. I zamislite tek na prvoj set lopti prva, ali prva neiznuđena greška u meču?!
Luka Puj je, da se razumemo, gubio mnoge mečeve u karijeri, ali nijedan u ovakvom maniru. Da ga nije bilo nigde, da nije postojao, da nije uspevao da nametne svoj ritam, da se jednostavno oglasi i kaže, pa i ja valjda igram ovaj meč. Toliko je sve bilo jednosmerno, jednostrano, prejednostavno kada je reč o Novaku.
Kako je samo tenis jednostavan kada je on na vrhuncu svoje igre.
"Jedan- dva kombinacija mi je savršeno funkcionisala tokom turnira. Verujem da mogu da uradim šta god je potrebno", primetio je Novak.
Novakovo lice, kada to sve izgovara je, vedro, nasmejano, čisto, on toliko veruje u sebe da je to prosto zarazno.
Konačno, u tenisu i njegovoj bogatoj istoriji, nemate da su dva igrača igrala toliko mnogo puta jedan protiv drugog kao Novak i Rafa. U nedelju će 53. put ukrstiti koplja, biće to istinski praznik tenisa i novi dokaz da će se na smenu generacija još morati pričekati.
Istina je da je u Melburnu dunuo vetar pun svežine, ali ta svežina nije doprla do samih vrhova planine. Tamo su ostali usamljeni broj jedan i broj dva. I oni se za sve pitaju. I još dugo će se, kako se čini, pitati.
"Adapritam svoje godine igri. Ne osećam da moje telo daje ikakve signale da postoji nešto što bi kompromitovalo moju igru", kaže Đoković na pitanje o igri i godinama.
Doćiće i ta nedelja, 27. januar. Setite se te 2008. i šta je tada bilo. I imajte na umu jedno, a to je kakve god da obaveze imate u tom trenutku, ostavite sve to po strani, upalite TV i gledajte čaroliju uživo. Bitku čarobnjaka. Garantovano, nećete zažaliti.
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar