АО - Прича: Двадесет и три минута савршенства!

Само 24 часа раније, на истом месту, Рафаел Надал је био бруталан у мечу са клинцем, Стефаносом Циципасом. Ипак, показало се да може да буде и бруталније.

Тенис 25.01.2019 | 22:15 Ако је Шпанац у првом полуфиналу у четвртак, демолирао младог грчког тенисера са 6:2, 6:4, 6:0 и од њега, како је то описао један аустралијски новинар "направио мусаку", шта је онда Новакових 6:0, 6:2, 6:2 против Луке Пуја?

Тениско савршенство? Поезија? Демонстрација врхунске класе светског броја један? Порука Надалу?

Надамо се све ово, са овим последњим подвученим дебелим маркером. Недвосмислена порука Рафи: "Да не мислиш да можеш боље и бруталније од мене. Ово је ипак мој стадион, моја арена, мој тениски храм".

Седми пут је покуцао на врата финала, седми пут је успешно отворио иста. Шест титула од шест покушаја, зашто побогу онда не бисмо сви веровали да је пред Ђоковићем и нова, седма, рекордна круна у Мелбурну?

Рафаел Надал је исписао историју тениса на црвеној шљаци Ролан Гароса. Тамо је обележио своју територију, поносно развио своју заставу, 11 пута је подизао пехар у Булоњској шуми.

Еквивалент Рафиној доминацији у Паризу је Новаков аустралијски сан, његова бајка коју изнова и изнова обнавља. Чак и када је било разочарања, као прошле године, његова магија у Мелбурну није ишчилела. Онда је само негде била притајена, да би је Новак сада, овог врелог јануара 2019. године поново пробудио.

"Сва енергија универзума је овде са мном", рекао је негде почетком турнира.

И јесте, Новаче. Сви добро знамо шта ћете нам ти и Рафа приредити у недељу од 09.30. Време када тениска планета неће спавати. Када ће се на свим меридијанима и на свим језицима чути та два имена. Када ћемо видети два колоса светског тениса у новом, великом, историјском обрачуну, као оне незаборавне 2012. године.

Седам година је прошло у светском тениском циклусу, колоси су још на својим местима, нико им није успео подметнути ногу, гурнути их у провалију, са литице, у море, како је то урадио Ликомед Тезеју на острву Скиру, у оном чувеном грчком миту.

Не само да су опстали, преживели, разочарали још једну генерацију младих лавова, него иду и корак даље, своју ионако већ свемирску димензију тениса, прешалтавају на још виши, хиперстратосферични ниво. Докле више, момци? Зар је могуће још више?

Изгледа да јесте. Ако је Надал у 32 години спреман да "ректификује" сервис, да промени "ситницу" при замаху, која му даје на брзини сервиса и подиже га на још виши ниво, онда је то свакако искорак у више димензије.

Ако је Новак спреман да у полуфиналу Гренд слема одигра тако да направи само пет неизнуђених грешака у три сета и то за 83 минута на терену, како то онда назвати него боговским тенисом?

Ако смо, због извесних падова концентрације и изгубљених сетова против Шаповалова Медведева дозволили да нас црв сумње грицне, о како смо се само грдно преварили када смо погледали 23 минута савршенства које нам је Новак подарио у првом сету против Пуја!

Први, савршен гем. Онда у другом феноменална форхенд паралела за изједначење, па двострука Француза за први брејк.

Трећи гем, без изгубљеног поена, завршен са два аса и сервис винером. Потом нови брејк у четвртом гему. Па у петом гему, све решавано у два до три ударца, без капи зноја. И онда "кромпир" - два прва поена директно из ритерна, потом савршен форхенд. И замислите тек на првој сет лопти прва, али прва неизнуђена грешка у мечу?!

Лука Пуј је, да се разумемо, губио многе мечеве у каријери, али ниједан у оваквом маниру. Да га није било нигде, да није постојао, да није успевао да наметне свој ритам, да се једноставно огласи и каже, па и ја ваљда играм овај меч. Толико је све било једносмерно, једнострано, преједноставно када је реч о Новаку.

Како је само тенис једноставан када је он на врхунцу своје игре.

"Један- два комбинација ми је савршено функционисала током турнира. Верујем да могу да урадим шта год је потребно", приметио је Новак.

Новаково лице, када то све изговара је, ведро, насмејано, чисто, он толико верује у себе да је то просто заразно.

Коначно, у тенису и његовој богатој историји, немате да су два играча играла толико много пута један против другог као Новак и Рафа. У недељу ће 53. пут укрстити копља, биће то истински празник тениса и нови доказ да ће се на смену генерација још морати причекати.

Истина је да је у Мелбурну дунуо ветар пун свежине, али та свежина није допрла до самих врхова планине. Тамо су остали усамљени број један и број два. И они се за све питају. И још дуго ће се, како се чини, питати.

"Адапритам своје године игри. Не осећам да моје тело даје икакве сигнале да постоји нешто што би компромитовало моју игру", каже Ђоковић на питање о игри и годинама.

Доћиће и та недеља, 27. јануар. Сетите се те 2008. и шта је тада било. И имајте на уму једно, а то је какве год да обавезе имате у том тренутку, оставите све то по страни, упалите ТВ и гледајте чаролију уживо. Битку чаробњака. Гарантовано, нећете зажалити.

Извор: Б92