Najšmekerskija Vajber grupa na planeti!

Bufon, Del Pjero, Toti, Nesta, Kamoranezi, Toni. . . ! Realno. . . !

Fudbal 07.05.2017 | 17:30 Ne može to da se desi u svakoj zemlji na svetu. Mora to da bude država u kojoj se fudbal baš voli. U kojoj su fudbaleri heroji. U kojoj će se na naslovnoj strani najvećeg sportskog dnevnog lista naći trener trećeligaša. Jer Italijani ne zaboravljaju svoje idole. Ne zaboravljaju Filipa Inzagija, koji posle otkaza u Milanu nije odustao od sna da fudbalski život nastavi u ulozi trenera, makar i u Seriji C. Veneciju je doveo do povratka u drugu ligu.

Možete da zamislite ko je sve čestitao takvom velikanu. Adrijani Galijani, Andrea Anjeli, Paratiči, Gandini, Igli Tare, Karlo Ančeloti... I kao šlag na tortu 22 zaista posebne poruke.

“Kanavaro je napravio grupu u kojoj smo svi mi svetski šampioni iz 2006. godine. Tamo su mi svi oni čestitali“, otkriva Inzagi u opširnom intervjuu za Gazetu delo Sport.

Tek da podsetimo: Bufon, Zakardo, Groso, De Rosi, Kanavaro, Barzalji, Del Pjero, Gatuzo, Toti, Đilardino, Peruci, Nesta, Amelija, Jakinta, Kamoranezi, Barone, Inzagi, Zambrota, Perota, Pirlo, Odo i naravno Materaci. Svetski prvaci 2006. godine. Kakva grupa. Šampionska!

Takav je bio ceo Inzagijev život. Pre 10 godina baš su njegova dva gola Rosonerima donela poslednju titulu u Ligi šampiona.

“Nisam spavao 10 noći posle te utakmice. Divne godine. Život mi se sada promenio, ali emoncije nisu. Nije ni želja za svakom pobedom, želja da ustanem ujutru i odem da kupim Gazetu da vidim šta ste napisali o meni i mom timu. Uzgred, šta je sutra na naslovnoj strani?“, zapitao se stari škeker Pipo.

Čovek navikao na pobede mada mu početak trenerske karijere nije bio posut laticama ruža. U Milanu je zauzeo 10. mesto - najgori plasman još od 1997. godine - pre no što je otpušten.

“Znamo kakvi su sve problemi tamo. Uostlaom, poslednjih godina niko tamo nije napravio nešto mnogo veći uspeh od mene, čak i ako su dobijali da potroše po 100.000.000 evra ili imali bolji tim nego onaj moj. Da su mi pružili šansu, znam da bih uspeo i ostavio trag“.

Nije ljut, samo razočaran. Sada i ponovo srećan u Veneciji.

“Za 20 godina svi  igrači će se sećati ovih dana, jer nikad nije lako pobediti, bez obzira na konkurenciju. I ja sam srećan čovek sada sa njima. Ne skida mi se osmeh s lica. Svakog jutra se zahvaljujem nebesima. To je prvo što mi prođe kroz glavu uz porodicu. Jer iako je fudbal moj život, fudbal je samo igra i ja to nikad ne zaboravljam“.

Sada ima i dvostruki razlog za radost. Brat Simone radi odličan posao u Laciju.

“Roditelji su srećni. Ali da sačekamo da vidimo kako će završiti sezonu. Rekao sam mu da ćemo da organizujemo prijateljsku utakmicu ako osvoji Kup. Pa da donesemo te naše pehare da ih stavimo na teren i malo se zabavimo“, smeje se Pipo.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action Images