Најшмекерскија Вајбер група на планети!

Буфон, Дел Пјеро, Тоти, Неста, Каморанези, Тони. . . ! Реално. . . !

Фудбал 07.05.2017 | 17:30 Не може то да се деси у свакој земљи на свету. Мора то да буде држава у којој се фудбал баш воли. У којој су фудбалери хероји. У којој ће се на насловној страни највећег спортског дневног листа наћи тренер трећелигаша. Јер Италијани не заборављају своје идоле. Не заборављају Филипа Инзагија, који после отказа у Милану није одустао од сна да фудбалски живот настави у улози тренера, макар и у Серији Ц. Венецију је довео до повратка у другу лигу.

Можете да замислите ко је све честитао таквом великану. Адријани Галијани, Андреа Ањели, Паратичи, Гандини, Игли Таре, Карло Анчелоти... И као шлаг на торту 22 заиста посебне поруке.

“Канаваро је направио групу у којој смо сви ми светски шампиони из 2006. године. Тамо су ми сви они честитали“, открива Инзаги у опширном интервјуу за Газету дело Спорт.

Тек да подсетимо: Буфон, Закардо, Гросо, Де Роси, Канаваро, Барзаљи, Дел Пјеро, Гатузо, Тоти, Ђилардино, Перуци, Неста, Амелија, Јакинта, Каморанези, Бароне, Инзаги, Замброта, Перота, Пирло, Одо и наравно Матераци. Светски прваци 2006. године. Каква група. Шампионска!

Такав је био цео Инзагијев живот. Пре 10 година баш су његова два гола Росонерима донела последњу титулу у Лиги шампиона.

“Нисам спавао 10 ноћи после те утакмице. Дивне године. Живот ми се сада променио, али емонције нису. Није ни жеља за сваком победом, жеља да устанем ујутру и одем да купим Газету да видим шта сте написали о мени и мом тиму. Узгред, шта је сутра на насловној страни?“, запитао се стари шкекер Пипо.

Човек навикао на победе мада му почетак тренерске каријере није био посут латицама ружа. У Милану је заузео 10. место - најгори пласман још од 1997. године - пре но што је отпуштен.

“Знамо какви су све проблеми тамо. Уостлаом, последњих година нико тамо није направио нешто много већи успех од мене, чак и ако су добијали да потроше по 100.000.000 евра или имали бољи тим него онај мој. Да су ми пружили шансу, знам да бих успео и оставио траг“.

Није љут, само разочаран. Сада и поново срећан у Венецији.

“За 20 година сви  играчи ће се сећати ових дана, јер никад није лако победити, без обзира на конкуренцију. И ја сам срећан човек сада са њима. Не скида ми се осмех с лица. Сваког јутра се захваљујем небесима. То је прво што ми прође кроз главу уз породицу. Јер иако је фудбал мој живот, фудбал је само игра и ја то никад не заборављам“.

Сада има и двоструки разлог за радост. Брат Симоне ради одличан посао у Лацију.

“Родитељи су срећни. Али да сачекамо да видимо како ће завршити сезону. Рекао сам му да ћемо да организујемо пријатељску утакмицу ако освоји Куп. Па да донесемо те наше пехаре да их ставимо на терен и мало се забавимо“, смеје се Пипо.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес