Analiza: Vlade Divac 1995. vs Nikola Jokić 2017. godine...

Gledajući čiste brojke, mladi srpski as dostigao je statistički zenit legendarnog centra već u svojoj drugoj sezoni s one strane Atlantika.

Košarka 15.02.2017 | 22:45 Odavno Srbija nije imala košarkaša zbog koga je NBA košarku pratila sa toliko emocija, žara i energije, kao što to sada radi kada na parket izađe Nikola Jokić.

Somborsko čudo iz redova Denver Nagetsa podsetilo je mnogobrojne iskrene zaljubljenike loptanja pod obručima na ona divna vremena, kada su se noći provodile kraj malih ekrana i svim srcem navijalo za jedinstvene Sakramento Kingse sa Peđom Stojakovićem i Vladom Divcem.

Jokićeva eksplozija na onoj strani Atlantika mnoge je iznenadila, ali i naterala da se prisete dana kada je baš Vlade Divac harao parketima i krčio put ka statusu besmrtnog košarkaša, dovoljno velikog da Kraljevi u njegovu čast povuku dres sa brojem „21“. 

Jedan od poslednjih centara zvezdane klase koje je iznedrila čuvena jugoslovenska škola košarke i biser koji ozbiljno preti da zauzme status možda i najbolje petice rođene u Srbiji. 

Dugačak je put koji Nikola Jokić treba da pređe da bi zaista stao rame uz rame saDivcem. Najviše zbog svega što je donedavni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije uradio za klupsku košarku u bivšoj Jugoslaviji, ali i sve reprezentacije gde je prolivao litre znoja kako bi naciji podario gotovo histeričnu radost. 

Ali, da Srbija konačno ima kalibar dostojan mesta među najvećim legendama omiljene nam igre i društva onih koji su ostavili najdublji trag u NBA ligi, Jokić dokazuje gotovo iz utakmice u utakmicu. U svojoj drugoj godini Jokić već ima čak 20 dabl-dablova (samo ove sezone prim. aut.), postavljen lični rekord na 40 poena, ceo tim čija će se budućnost graditi upravo na njemu itd... 

Sve te priče i analize, ali i prosta činjenica da Nikolu Jokića najčešće upoređuju saDivcem naterala nas je da pročešljamo knjige i pogledamo kako nekadašnji igrač Mega Leksa stoji u poređenju sa čovekom koji je u svojoj NBA karijeri branio boje Los Anđeles Lejkersa, Šarlot Hornetsa i Sakramento Kingsa. 

Gledajući isključivo čiste brojke, Nikola Jokić je u svojoj drugoj NBA godini dostigao je statistički zenit Vlada Divca.

Kao reper ove analize uzeli smo Jokićevu sadašnju i Divčevu najbolju sezonu, a to je bila 1994/95, kada je branio boje Jezerdžija iz Kalifornije. Mada, Jokića čeka još 23 utakmice do kraja ligaškog dela, plus još bar četiri meča, ukoliko Denver stigne do plej-ofa, što bi moglo da promeni konačno stanje stvari u oba smera. 

Činjenica jeste da je Jokić stao rame uz rame s Divcem i da su impozantne statističke brojke dokaz koliko je 21-godišnji Srbin napredovao, ali... Treba uzeti i istorijske fakte, odnosno vreme u kojem je Divac dostigao svoj vrhunac s brojkama. Vladu je sezona 1994/95 bila šesta u NBA avanturi, a Lejkersi su prolazili kroz veliku tranziciju, odnosno period između dva uspona, ere Medžika Džonsona i ere Kobija Brajanta i Šakila O'Nila.

Divac je igrao u timu bez prave, velike zvezde, gledajući da je samo četiri godine glava kuće bio neponovljivi Medžik. Tadašnji šef struke Del Haris je u Divcu imao jednog od nosilaca igre, ali je on kraj sebe tada imao iskusnog Nika van Eksela i Sedrika Sebalosa, kao i Edija Džounsa i Eldena Kembela da zajedno podele teret. Bez obzira, igrao je u timu koji je tada trpeo ozbiljan pritisak navijača i javnosti, kao jedan od najjačih klubova. 

Za 2.807 minuta na parketu, u 80 utakmice i svih 80 startova Divac je imao 1.277 poena, 829 skokova, 329 asistencija, 109 ukradenih i 174 blokiranih lopti. Jasno, brojke za svako poštovanje. 

Jokićev učinak na dosadašnjih 47 utakmica, gde je u 33 bio starter, izgleda ovako - 1.249 minuta, 765 poena, 403 skoka, 196 asistencija, 34 ukradenih i 37 izblokranih lopti. Ali, ne treba zaboraviti i period kada je Majk Meloun lutao i pokušavao da Jokića i Jusufa Nurkića napravi tandemom, pa je srpski centar zapravo najviše ispaštao. Igrao kao krilni centar i umalo sve zabrljao. 

Zato je Jokićev slučaj jedinstven. Doduše, on ne oseća pritisak kakav je tada imao Divac, ali zato sada Nikola ima tu privilegiju da drži sve konce u svojim rukama. Bukvalno sve. Od organizacije igre, do prvog strelca tima. Ali i da oseti teret protivničkih odbrana, usmerenih isključivo na njega. 

I zato Denver i jeste na granici da opet uđe u društvo najboljih osam u Konferenciji i izbori se za plej-of posle tri godine čekanja. 

A ako Jokić nastavi istim putem, može da dostigne i postane najveći. Za to je potrebno i da se sve kockice poklope - da ga zaobiđu povrede i nastupa u ekipi koja će mu pružiti sve. To Denver u ovom trenutku jeste. 

Izvor: mozzartsport