Анализа: Владе Дивац 1995. вс Никола Јокић 2017. године...
Гледајући чисте бројке, млади српски ас достигао је статистички зенит легендарног центра већ у својој другој сезони с оне стране Атлантика.
Кошарка 15.02.2017 | 22:45
Сомборско чудо из редова Денвер Нагетса подсетило је многобројне искрене заљубљенике лоптања под обручима на она дивна времена, када су се ноћи проводиле крај малих екрана и свим срцем навијало за јединствене Сакраменто Кингсе са Пеђом Стојаковићем и Владом Дивцем.
Јокићева експлозија на оној страни Атлантика многе је изненадила, али и натерала да се присете дана када је баш Владе Дивац харао паркетима и крчио пут ка статусу бесмртног кошаркаша, довољно великог да Краљеви у његову част повуку дрес са бројем „21“.
Један од последњих центара звездане класе које је изнедрила чувена југословенска школа кошарке и бисер који озбиљно прети да заузме статус можда и најбоље петице рођене у Србији.
Дугачак је пут који Никола Јокић треба да пређе да би заиста стао раме уз раме саДивцем. Највише због свега што је донедавни председник Олимпијског комитета Србије урадио за клупску кошарку у бившој Југославији, али и све репрезентације где је проливао литре зноја како би нацији подарио готово хистеричну радост.
Али, да Србија коначно има калибар достојан места међу највећим легендама омиљене нам игре и друштва оних који су оставили најдубљи траг у НБА лиги, Јокић доказује готово из утакмице у утакмицу. У својој другој години Јокић већ има чак 20 дабл-даблова (само ове сезоне прим. аут.), постављен лични рекорд на 40 поена, цео тим чија ће се будућност градити управо на њему итд...
Све те приче и анализе, али и проста чињеница да Николу Јокића најчешће упоређују саДивцем натерала нас је да прочешљамо књиге и погледамо како некадашњи играч Мега Лекса стоји у поређењу са човеком који је у својој НБА каријери бранио боје Лос Анђелес Лејкерса, Шарлот Хорнетса и Сакраменто Кингса.
Гледајући искључиво чисте бројке, Никола Јокић је у својој другој НБА години достигао је статистички зенит Влада Дивца.
Као репер ове анализе узели смо Јокићеву садашњу и Дивчеву најбољу сезону, а то је била 1994/95, када је бранио боје Језерџија из Калифорније. Мада, Јокића чека још 23 утакмице до краја лигашког дела, плус још бар четири меча, уколико Денвер стигне до плеј-офа, што би могло да промени коначно стање ствари у оба смера.
Чињеница јесте да је Јокић стао раме уз раме с Дивцем и да су импозантне статистичке бројке доказ колико је 21-годишњи Србин напредовао, али... Треба узети и историјске факте, односно време у којем је Дивац достигао свој врхунац с бројкама. Владу је сезона 1994/95 била шеста у НБА авантури, а Лејкерси су пролазили кроз велику транзицију, односно период између два успона, ере Меџика Џонсона и ере Кобија Брајанта и Шакила О'Нила.
Дивац је играо у тиму без праве, велике звезде, гледајући да је само четири године глава куће био непоновљиви Меџик. Тадашњи шеф струке Дел Харис је у Дивцу имао једног од носилаца игре, али је он крај себе тада имао искусног Ника ван Ексела и Седрика Себалоса, као и Едија Џоунса и Елдена Кембела да заједно поделе терет. Без обзира, играо је у тиму који је тада трпео озбиљан притисак навијача и јавности, као један од најјачих клубова.
За 2.807 минута на паркету, у 80 утакмице и свих 80 стартова Дивац је имао 1.277 поена, 829 скокова, 329 асистенција, 109 украдених и 174 блокираних лопти. Јасно, бројке за свако поштовање.
Јокићев учинак на досадашњих 47 утакмица, где је у 33 био стартер, изгледа овако - 1.249 минута, 765 поена, 403 скока, 196 асистенција, 34 украдених и 37 изблокраних лопти. Али, не треба заборавити и период када је Мајк Мелоун лутао и покушавао да Јокића и Јусуфа Нуркића направи тандемом, па је српски центар заправо највише испаштао. Играо као крилни центар и умало све забрљао.
Зато је Јокићев случај јединствен. Додуше, он не осећа притисак какав је тада имао Дивац, али зато сада Никола има ту привилегију да држи све конце у својим рукама. Буквално све. Од организације игре, до првог стрелца тима. Али и да осети терет противничких одбрана, усмерених искључиво на њега.
И зато Денвер и јесте на граници да опет уђе у друштво најбољих осам у Конференцији и избори се за плеј-оф после три године чекања.
А ако Јокић настави истим путем, може да достигне и постане највећи. За то је потребно и да се све коцкице поклопе - да га заобиђу повреде и наступа у екипи која ће му пружити све. То Денвер у овом тренутку јесте.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар