Poruke koje morate pročitati za Božić

Uronjeni smo u kulturu koja nema poštovanje prema rečima kao što su služenje, žrtva. To se sve tumači pogrešno. "Neću da budem žrtva"; "nisam ja tebi sluga", to su najprezrenije reči. Ali na tim najprezrenijim rečima raste ljubav. Služiti i žrtvovati se, bez patologije.

Srbija 07.01.2017 | 07:37
Poruke koje morate pročitati za Božić
Ovako govore đakon Nenad Ilić i njegova žena Anastasija. Zajedno imaju četiri diplome, četvoro dece i 16 knjiga. Glumica i reditelj sa beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti postali su master bogoslovije i đakon. On služi u Crkvi Cvetog Nikole na Novom groblju u Beogradu... Oboje su misionari hrišćanstva i velike teološke teme objašnjavaju u skladu sa današnjim vremenom, tako da ih razumeju i mladi od 18 godina, koliko ima njihovo najmlađe dete, ali i oni stariji koji dolaze u njihovu "Malu školu ljubavi".

 Čemu nas uči Božić?

"Ti pokloni koji se dele na Božić, to je neka vrsta zahvalnosti. Ja nekom dajem poklon i time pokazujem da sam zahvalan što taj moj bližnji postoji na svetu. Kao što su mudraci donosili poklone malom Hristu. Tako se mi sad radujemo i u svakom prepoznajemo dete Hrista. Osnova je osećaj zahvalnosti. Vežbanje zahvalnosti, da čovek bude zahvalan za sve ono što je dobio, da je zahvalan za svog bližnjeg, A onda kad dođu teški trenuci, onda se i to lakše podnosi. Centar Pravoslavne crkve je Liturgija, evharistija, zahvalnost. Zahvalnost Bogu i ljudima", kaže đakon Ilić.

Kada govori o božićnoj ikonografiji i simbolici koja se tu širi - Badnjak, božićni ukrasi, posebna atmosfera, pokloni - Ilić kaže da je to lepo, ali da ne treba zaboraviti da je to napravljeno uglavnom zbog potrošačkih ciljeva, da ljudi kupuju...



"Božić nas uči da budemo zahvalni. Kada bismo samo zadali sebi da u svakom trenutku kada nam je baš lepo, kada se dobro osećamo, samo tad, u meri u kojoj možemo da se zahvalimo. Verujući čovek će se zahvaliti Bogu, ali može i nešto neodređeno, može da se zahvali životu, ljudima pored sebe. Samo to da uradimo. Lako je izvodljivo. Kad osetiš da ti je divno, samo se seti, pridruži zahvalnost. Neverovatno koliko je malo potrebno da bi se mnogo dobilo", kaže đakon Nenad Ilić.

Njegova supruga Anastasija podseća nas, pošto je Božić, kako izgleda sveta porodica, Josif i Marija.

"Kakva je to sumanuta situacija: Josif kao udovac dobija trudnu devojku, da joj bude staratelj, muž, da se on o njoj stara. To je bila sramota za njega. Pa i danas bi to bila sramota. Koliko je tu važno da čovek nauči šta je to ljubav i da naučimo kako da negujemo ljubav sa drugom osobom. Mi nismo sposobni da negujemo ljubav... Nemojmo zanemariti Josifov unutrašnji problem. On prolazi kroz ozbiljnu krizu pre nego što prihvati taj brak i održava ga tu kao sluga. I zato je poslušnost kao vrhunska osobina za hrišćane. I to je ono što zvuči najskandaloznije i najneverovatnije iz našeg današnjeg sistema u kome živimo, a to je da smo mi tu da jedni drugima služimo", kaže Anastasija.

Đakon Ilić podseća da živimo uronjeni u kulturu koja nema poštovanje prema rečima kao što su služenje, žrtva.

"To se sve tumači pogrešno. "Neću da budem žrtva" "nisam ja tebi sluga", to su najprezrenije reči. Ali na tim najprezrenijim rečima raste ljubav. Služiti i žrtvovati se. Vratiti veličanstvenost tim rečima. Onaj ko u svom životu nauči da služi sa zahvalnošću, pritom da ima kome da služi i da ima snagu da služi, i radosno, za njega ta žrtva postaje laka. Shvata žrtvu kao nešto nužno. A bez žrtve nema ljubavi. Nije ljubav sklad, sreća. Već je ljubav dobro uklapanje žrtvovanja koje nije patološko. A žrtvujem svoje strasti, sve ono što mislim "ja sam takav i gotovo...", objašnjava Ilić.

Anastasija dodaje tipičan ženski primer.

"Ako sam sujetna, a školovana, meni će biti jako teško. Zašto sam ja "sudopera", zašto sam završila dva fakulteta - da bih samo kuvala i služila decu? E, to je ono čega se nije lako osloboditi i sigurno je potreban čitav život da bi čovek napravio napredak u tome... Kada žrtvujete takav svoj stav, onda ste nešto pomakli u svom ljubavnom i porodičnom životu", kaže ona.

"Partneri nam pomažu da naučimo čitav život. Ako naučim da zaista volim partnera, onda ću naučiti da volim prijatelje, roditelje, decu", dodaje njen suprug.

"Muž ili žena su tu da naučimo da volimo. Kao što će monah u pustinji sam sa Bogom da radi, pokušavajući da uzraste u veri, tako nam i partner može pomoći da uzrastemo u veri na isti mistični način. Treba shvatiti veličinu tih bračnih ljubavnih odnosa. Pravo pitanje je koliko ljubav ima mistični duh. Ljudi će lakše pronaći dublji smisao tog odnosa i braka, biće stabilnije veze. A ljubav je u stvari da uzmeš da baciš đubre kad nije tvoj red, da opereš sudove, da služiš...", kaže Nenad.

O odnosu prema deci

"Bitno je da postoji svest roditelja da je dete dar, da nije njihovo, da im je povereno na staranje i da su roditelji tu da ga podižu, vole, vaspitavaju, da odraste u čoveka i da ga vrate tamo odakle im je darovan. Kao što su se ponašali Marija i Josif prema malom Isusu. On je imao neku vrstu samostalnosti. To je tajna dobrog odnosa sa decom, i roditeljstva... Uvek se preispitujete, nikad niste sigurni da li ste dobar roditelj ili ne. Svest o tome da to dete nije do kraja vaše i da nemate prava da budete posesivni prema njemu, da mu ne namećete svoje projekte o životu", objašnjava Anastasija.

Na poslu, posle Božića

Kako da budemo bolji i na poslu kao hrišćani?

"Čak i kada te neko nervira na poslu, kad misliš da ti je neprijatelj, treba razviti svest o zahvalnosti. To što se jako iznerviram, to je dobro jer mi pokaže meni mene u pravom svetlu. Kao ja sam mudrac, filozof, a onda me neko popne na plafon. Taj mi koristi, pokazuje mi da treba još da radim na smirenju. Često smo u svom svetu, mislimo da najbolje nešto radimo. Trebalo bi prepoznavati darove i prepustiti drugima da vide naš dar. Često u tim poslovnim okruženjima mislimo da znamo najbolje šta možemo, a onda... drugi nas vide bolje...", kaže đakon Ilić.

Mala škola ljubavi

Đakon Nenad Ilić radio je kao pozorišni i televizijski reditelj. Pisao je scenario i režirao dokumentarne filmove "Sveti Nikolaj Srpski", "Ava Justin", kao i serije na RTS-u "Liturgija", "Ikone", "Konstantinovo nasleđe"...

Trenutno radi na projektu "Otac", prvom igranom filmu o Svetom Savi i Svetom Simeonu Nemanji. Napisao je i roman "Carigradski drum". Zajedno sa suprugom Anastasijom drži radionice "Mala škola ljubavi" na kojima se obrađuju teme kao što su partnerska ljubav, roditeljska ljubav, ljubav u doba hiperseksualnosti...

Izvor: Blic
Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Mihailo Mikic

07.01.2017 09:36

CESTITAMO Ocu Nenadu Ilicu i djakonici Anadtasiji na trudu kojeg oni ulazu na duhovnom preporodu i obnovi SRBskog Naroda, i radosno ih pozdravljamo nasim drevnim SRBskim i hriscanskim pozdravom: MIR BOZIJI! HRISTOS SE RODI!

ODGOVORITE