Analiza: Dnevna plata 68.000 evra! Englezi u šoku zbog "čerupanja" Premijer lige!

Kineska vlast nam odvodi igrače! U svetu u kome novac igra važnu ulogu, oni koji novac imaju obično rade šta im je volja. Kada se pojavi "veći igrač", onda najpre nastane stanje šoka. U takvom se sada nalaze engleski mediji, jer ne mogu da veruju da im kvalitetne igrače iz Premijer lige odvode kineski klubovi. I to za neverovatne sume novca.

Fudbal 18.12.2016 | 23:15 Poslednji u nizu takvih transfera, istina još uvek nerealizovan, ali, kako se tvrdi "ostalo je još samo da se odluči gde će tačno da živi u Šangaju", je onaj u kome Čelsijev Oskar treba da pređe u Šangaj SIPG za oko 60 miliona evra. I da pritom u SIPG-u prima platu od oko 476.630 evra nedeljno. Ili, oko 68.000 evra svakog dana.

Čudno? Engleskim medijima možda, ali... i nije to ništa neočekivano. Samo pred prethodnu, sezonu 2016 (u Kini se prvenstvo igra od pozne zime do rane jeseni), tamošnji članovi Superlige potrošili su 238 miliona evra na pojačanja. I to ona igračka, ne računamo sada troškove za trenere kao što su Luiz Felipe Skolari, Sven-Goran Erikson, Feliks Magat, Manuel Pelegrini ili naš nekadašnji kapiten reprezentacije Dragan Stojković Piksi.

Kada imate jednu takvu ekonomiju kao što ima Kina, a ima najjaču ekonomiju čak i prema računicama britanskog "Telegrafa" (njen paritet kupovne moći (PPP) iznosi 19,5 triliona (miliona miliona), a američki je 17,97), onda i ne čudi što se novac ulaže tamo gde može i da se "obrne". Istina, posete utakmicama još uvek nisu na nivou engleske Premijer lige, iako je Kina ne samo mnogoljudnija, već najmnogoljudnija država sveta. Primera radi, Gvangžu R&F kog je Piksi Stojković spasao ispadanja i vinuo na šesto mesto, prosečno je gledalo 9.831 ljudi na njegovom stadionu. Malo? Da, ali je to za 23% više nego prošle sezone. Gvangžu Evergrande ima prosečnu posetu od 44.883 gledalaca po meču, a pomenuti Šangaj SIPG 28.040, čime zauzima peto mesto po gledanosti, i to kao treći tim šampionata.

Britanski mediji, u ovom slučaju "Independent", ne mogu da se pomire sa činjenicom da u jednu takvu ligu idu igrači iz Premijer lige. I to za tolike pare. Tako se u današnjem izdanju "Independenta", pod naslovom "Otkrivanje istine", navodi da pomenuti SIPG novac dobija od državne kompanije, Šangajske luke.

Ako vam kažemo da je samo u 2014. godini kroz Šangajsku luku, najveću za prenos robe kontejnerima (veličine otprilike 2,5 x 2,5 x 6 metara) prošlo 35 miliona kontejnera, onda vam je jasno kolika je finansijska moć jednog takvog sponzora. I koliko je upravi Šangaj SIPG-a stvarno moguće da pozove kolege iz Čelsija i kaže "Trebao bi nam... recimo, Oskar. Nema veze što kod vas nije bio starter još od poraza protiv Liverpula sa 2:1 pre tri meseca, platićemo vam 60 miliona evra. A njemu recite da ga čeka 68.000 evra plate svakog dana".

Da li je normalno da neko bude toliko plaćen? Teško da jeste. Ali, u svetu u kome novac igra važnu ulogu, oni koji novac imaju obično rade šta im je volja. Kada se pojavi "veći igrač", onda najpre nastane stanje šoka. U takvom se sada nalaze engleski mediji, kojima ostaje samo da pišu "Šangajska luka je, sa 61% vlasništva, u rukama gradskih vlasti! Kineska država zapravo kupuje naše fudbalere!". To je možda i tačno. Ali, iako u kineskoj Superligi trenutno igra 21 Brazilac, i iako igraju i neki drugi reprezentativci, a sigurno su vam prezimena poput Gvarin, Martins, Pele, Žervinjo, Sise, Ba ili Laveci poznata, svaki klub zapravo sme da ima najviše četiri strana igrača.

U Engleskoj takvo pravilo ne postoji. Zato je, samo od starta ovog šampionata, čak 268 stranaca nastupilo na premijerligaškom meču. Ili, nešto više od 13 po ekipi. Neverovatno, zar ne?

Odvesti nekog od njih u zemlju koja može više da ga plati, a gde najviše može da bude četiri stranca u timu i nije strašno. Ali je i epohalno, za stranu "koja gubi". Jer, nije ovde problem u kineskoj (fudbalskoj) politici, već je Engleska u problemu. Brojke tu ne lažu, kao ni reprezentativni rezultati: bez kvalitetnih stranaca ne bi Engleska u ovom trenutku imala dovoljan sopstveni fudbalski kvalitet koji bi zadržao aktuelni nivo premijerligaškog spektakla. E, zato svako slabljenje boli. Naročito kada lek ne postoji, već preostaje samo upiranje prstom.

Izvor: blic.rs