Na praznik Cvijeti ovo nemojte da radite!

U ovim danima narod se kitio vrbom i koprivom. Deca vrbom da bi bila zdrava, a porodilje su stavljale koprivu ispod jastuka da ih čuva od demona

Hrišćanski i narodni praznik Cveti. Dan, kada je Isus Hristos na magaretu, ušao u grad Jerusalim. Tom prilikom su ga pozdravljali narodi i deca, a u ruci su držali palmine i maslinove grančice.

Glas o tome da dolazi Hrist, brzo se proširila i mnogi su želeli da ga dočekaju i pozdrave. Jedni su ga susretali s palminim grančicama u ruci, drugi su bacali svoje haljine na put kuda će proći, treći su rezali grančice od drveta i bacali na put.

Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama. Zatim se osvećuju u nedelju na jutrenju posle čitanja, posebnom molitvom i bogojavljenskom vodicom. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima.

Običaj je i da devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni. Dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačni, vrbove grančice, da svi budu napredni.

Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoće. Ponekad se ceveće potapa u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenovima i onda se tom vodom deca umivaju.

U ovim danima narod se kitio vrbom i koprivom. Deca vrbom da bi bila zdrava, a porodilje su stavljale koprivu ispod jastuka da ih čuva od demona. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi naročit buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji preovlađuju, devojka razaznaje momkova osećanja.

U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i raskršćima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post.

Naime, to je jedna stvar, koju vernici često zanemare, a jednostavno se ne sme činiti na ovaj dan. Dakle, onaj koji se veseli i peva, prema narodnom verovanju navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo.

Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi. Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere.

U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vožd Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu podigao je narod na Turke.

(Telegraf.rs)