Zašto su veliki gradovi najusamljenija mjesta na svijetu

Da li jedan grad prepun ljudi koji su došli da u njemu nađu posao, ljubav, slavu ili sebe, može biti najusamljenije mesto na svetu?

Zanimljivosti 08.04.2016 | 08:26
Zašto su veliki gradovi najusamljenija mjesta na svijetu

Život u gradu je stresniji nego na selu, a da li je i usamljeniji pitanje je o kome se spore sociolozi. U izveštaju dobrotvorne organizacije "Age UK" navodi se da je usamljenost prisutnija u gradovima, ali je iznenađujuće ono što je izaziva.

Pol i obrazovanje su prilično nebitni, navodi se u izveštaju, pri čemu su izuzete osobe sa najvišim stepenom obrazovanja, koje su često usamljenije. Prihodi po domaćinstvu i kućni ljubimci, navodno, takođe ne igraju značajnu ulogu.

Šta, dakle, izaziva usamljenost i kako se ona manifestuje u gradovima?

Veličina domaćinstva neminovno utiče na to kako ćemo se osećati: što je ono manje, to je usamljenost veća. Ljudi koji žive u iznajmljenom stanu ili u stanu u vlasništvu usamljeniji su od onih čija je kuća pod hipotekom, možda zato što se ljudi u gradovima sa mnogo zakupaca, poput Londona, češće sele i ređe druže sa komšijama.

U Njujorku, Los Anđelesu i San Francisku stanove iznamljuju uglavnom ljudi 50-tih godina. I u nemačkim gradovima ljudi pretežno žive u iznajmljenim stanovima, što je dugoročni trend koji se pripisuje niskim stanarinama i stambenoj politici, ali koji možda utiče da se manje druže.

Jedno je sigurno: procenat onih koji žive sami dramatično se povećao. U SAD, 27 odsto ljudi žive sami, pet odsto više nego 1920, dok u Njujorku oko jedna trećina stanovništva živi sama. Isti trend je primetan u Kanadi, a u Evropi je još naglašeniji - 58 odsto ljudi u Stokholmu žive sami, što je najveći broj u Evropi. Australijski Zavod za za statistiku procenjuje da će se broj onih koji žive sami do 2025. povećati za 1,3 miliona, što je skok od oko 60 odsto.

Međutim, ove brojke nisu dokaz da život u samoći vodi u usamljenost. Ove dve stvari, objašnjava sociolog Erik Klinenberg, često se mešaju.

"Zapravo, ima malo dokaza da je porast broja domaćinstava u kome živi jedna osoba razlog što se osećamo usamljeno", napisao je on 2012.

"Istraživanja pokazuju da na to da li ćemo biti usamljeni utiče kvalitet, a ne kvantitet društvenih interakcija. Nije bitno da li živimo sami, već da li se osaćamo sami."

Najusamljeniji su stariji ljudi, a oni često žive sami

U Stokholmu, 35 odsto stanovništva starijeg od 75 godina navelo je da se oseća usamljeno, a u Bristolu 10-15 odsto. Stariji ljudi su češće usamljeni u gradovima, naročito ako su siromašniji, ili imaju psihičkih ili fizičkih zdravstvenih problema.

Stariji ljudi, međutim, nisu jedini koji pate od usamljenosti. U Australiji, ljudi koji žive u gradovima imaju manje prijatelja nego pre 20 godina. U SAD, svaka peta osoba je izjavila da ima samo jednog bliskog prijatelja.

Neprofitna organizacija Fondacija Vankuver anketirala je lokalne političare i dobrotvorne organizacije o najvećim problemima s kojima su suočeni žitelja Vankuvera (Kanada). Saznali su da to nisu beskućništvo ili siromaštvo - već usamljenost.

Od 4.000 ljudi anketiranih iz 80-ak etničkih grupa, jedna trećina je izjavila da ne mogu da nađu prijatelje. Najteže je novopridošlicama: među ljudima koji žive u Kanadi pet godina ili manje gotovo polovina (42 odsto) ima samo dva bliska prijatelja.

Nedostatak druženja, međutim, ne pogađa samo nove imigrante. Mnogi stanovnici Tokija toliko čeznu da imaju prijatelja da su spremni da ih iznajme. Najveća agencija za iznajmljivanje prijatelja “Client Partners” samo u Tokiju ima osam filijala.

Kada se Kinezi iz seoskih područja presele u gradove poput Šangaja i Pekinga, suočavaju se sa izolacijom neslućenih razmera. Od 2012. godine do danas iz sela u gradove došlo je neverovatnih 230 miliona ljudi (više od polovine stanovništva Kine danas živi u gradovima, nasuprot jednoj trećini 1990. godine).

Često veliki broj ljudi žive zbijeni na skučenom prostoru, u lošim uslovima, izloženi su diskriminaciji i slabo se druže, naročito ako se često sele. Jedna korporacija u gradu fabrika Šenženu drži više od 200.000 radnika u skučenim spavaonicama, a posledica teških uslova je prava “epidemija samoubistava”.

U Pekingu se, međutim, migranti više druže sa okruženjem, što navodi na zaključak da mogu da donesu u usamljenu urbanu džunglu seoske vrednosti koje su toliko neophodne.

Život u kineskim velikim gradovima ukazuje na to da je usamljenost često uzrokovana okolnostima. U knjizi “Usamljeni grad”, Olivija Ling opisuje period posle raskida u Njujorku.

"U gradovima smo potpuno okruženi ljudima", izjavila je ona za "Gloub" i "Dejli mejl".

"Možemo da vidimo druge koji žive bogatijim, društvenijim životom od našeg. Istovremeno, ponekad se osećamo veoma izloženo... Mnoge oči počivaju na svakome. Zbog toga usamljenost grada ima sepcifičan ukus.” Samoća je, međutim, često kao loše vreme i samo “prođe kroz naš život”.

Da li su, dakle, ljudi u Šangaju ili Berlinu usamljeniji od stanovnika Stokholma ili Vankuvera? Stručnjak za ovu oblast sa Univerziteta u Čikagu Džon Kačopo, u knjizi “Usamljenost” osporava tezu da su ljudi u gradu bitno usamljeniji nego na selu i odbija da imenuje samo jedan grad. “Nažalost, nemamo podataka na osnovu kojih bismo mogli da odgovorimo na to pitanje.” Možda je Lingova u pravu kada kaže da je samoća u gradu prolazna, ali možda možemo da izvučemo pouku iz teškoća sa kojima se Henri Miler suočavao u Njujorku. Godine 1944. spakovao je kofere i preselio se u sunčanu Kaliforniju.

Blic

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Violeta Vujovic

08.04.2016 22:13

Server je najtezi za nas Srbe, Svedska je horor za mene, zivot kao u kavezu, hladna zemlja ljudi hladni, tesko..SRBIJO VOLIM TE!!!

ODGOVORITE