Intervju - Nikola Kalinić: Nije lako biti igrač od 1.000.000 evra!

"Ostaje velika žal, često se pitam 'šta bi bilo - kad bi bilo. Da li bismo ostvarili još nešto više na evroligaškom nivou, da li bismo igrali još bolje nego što jesmo", rekao je nekadašnji as Crvene zvezde.

Košarka 02.01.2016 | 19:40

Kada godinu završiš sa tri velika klupska pehara, budeš deo najbolje generacije u istoriji Crvene zvezde i ljudi te vide kao jednog od pogonskih delova kluba sa Malog Kalemegdana, a ujedno zadužiš status reprezentativca koji je Srbiju pogurao do polufinala Evropskog prvenstva, te postaneš igrač od milion evra i karijeru nastaviš u jednom od najvećih i najbogatijih klubova Evrope... Onda čovek mora da bude iskren i prizna da je 2015. bila godina iz snova.

Upravo takvu godinu ostavio je za sobom Nikola Kalinić, 24-godišnji krilni košarkaš iz Subotice, koji prolazi kroz mesece, pa čak i godine vrtoglavog uspona. Od talentovanog momka koji je leta 2013. nosio dres Vojvodine, do januara 2016. godine Kalinić je prošao veličanstvenim i potpuno neverovatnim putem. Onim kojim bi svaki košarkaš poželeo da korača. I upravo je za MOZZART Sport Nikola Kalinić izdvojio malo svog vremena kako bi po prvi put sumirao utiske, ali govorio i o brojnim drugim temama - koliko mu je žao što se prošlosezonska generacija Crvene zvezde nije zadržala na okupu i ove godine, kakve su šanse Srbije da se plasira na Olimpijske igre, kako je to raditi sa velikanom kakav je Željko Obradović, kakav je osećaj biti igrač od milion evra... A za početak, govorili smo malo o životu u velikoj metropoli.

Nikola, Beograd si zamenio Istanbulom, gradom u kojem nije nimalo lako živeti. Kako si se ti snašao?
"Uklopio sam se lepo. Svakim danom istražujem sve veći prostor i navikao sam se, ali na startu mi je bilo jako teško. Znate, prvi put sam u klubu izvan domovine, malo mi je čudno što se komunikacija uglavnom svodi na engleski i turski jezik, a tek da ne pričam o gužvi koja ovde bude po ceo dan. Mislio sam da je Beograd grad sa gustim saobraćajem, ali Istanbul je nešto potpuno drugačije".

Srećom, imaš tu Bogdana Bogdanovića i srpske trenere u stručnom štabu, ali i Peru Antića i Jana Veselog, koji su igrali u Srbiji i poznaju jezik?
"Da, to mi je znatno olakšalo proces adaptacije. Sa njima provodim naviše vremena. Peri je tu porodica, a Janu devojka, pa njima ostavljamo prostora da budu i sa njima, ali Istanbul je ogroman grad i vrlo lako možeš da nađeš nešto interesantno".

Znači, uspeo si malo da vidiš i znamenitosti grada na dva kontinenta?
"Jesam. I neverovatan je grad. Toliko sjajnih građevina, istorijskih i kulturnih detalja, džamija, crkvi... Pa još i one uske uličice i prodavci na sve strane... Ma, stvarno je sjajno. Prosto, promeni ti se slika o samom gradu kada dođeš i vidiš sve svojim očima. Jedino što kvari utisak jesu gužve, koje nikako da prestanu".

Da li si išao do čuvenog Grand Bazara, da se malo ponoviš posle potpisivanja ugovora?
"Išao sam, ali nisam kupio ništa značajno. Nisam toliko dobar u cenkanju, to mi je mana, zato i nisam najbolje prošao, a-ha-ha. Video sam i Aja Sofiju i to je za mene bilo nezaboravno i dobro iskustvo".

Pretpostavljamo da su te ljudi prepoznali i da si morao da izdvojiš malo vremena i za navijače?
"Jesu, ali manje nego u Beogradu, naravno. Fenerbahče je veliki klub, sa ogromnom bazom navijača, a meni nikad nije problem da zastanem i fotografišem se sa njima. Mislim da će se to dosta izmeniti tek kada budemo osvojili trofeje i budemo uradili nešto veliko, do tada je dobro i ovako".

Kako inače provodiš slobodno vreme?
"Pazi, pošto smo tako često u treninzima i utakmicama, nemam mnogo vremena za izlazak napolje. Ali, kad izađem volim da malo prošetam, popijem kafu i udahnem svež vazduh. Ali, zato dobar deo vremena provodim igrajući igrice. Istina, 'visim' i po društvenim mrežama dosta, iako je moja želja da tamo budem što manje".

Šta najviše igraš?
"Sada sam se uhvatio sa igricom NBA, pa igram mod 'My career' (Moja karijera prim. aut.). Tu napraviš sebe i onda gradiš svoju karijeru u NBA ligi".

I, kako ti ide?
"Za sada dobro, ali videćemo kako će biti u budućnosti".

Želimo ti da tako bude i u stvarnosti. A, ne igraš igrice sa Bogdanom, koji je sam otkrio da dugi niz godina igra WOW (World Of Warcraft prim. aut.)?
"Ne, ne igramo. Tek ponekad, kad se 'pika' NBA. Inače, on voli te pucačine i RPG igrice, ja nisam fan toga".

Da li si propričao turski, pošto smo primetili da si se raspisao na turskom po društvenim mrežama?
"To je mala šala koju ja imam, pošto znam te neke osnovne reči i onda se pravim pametan, a-ha-ha. Turski je zaista težak jezik i potrebno je mnogo vremena da bi se naučio, ali ja svaki dan učim nešto novo".

PONUDA FENERBAHČEA DOGODI SE JEDNOM U ŽIVOTU!

A da li se propričao srpski u svlačionici Fenerbahčea, pošto vas ima toliko sa naših prostora?
"Jeste pomalo. Srbi su često najglasniji gde god da odu. Saigrače smo naučili nekim psovkama i nekim frazama, dok igrači poput Slukasa i Judoa već su imali kontakt sa Srbima ranije u svojim klubovima, pa razumeju dosta toga".

Pređimo sada malo na klupske prilike. Otkrij nam - kada i kog momenta si odlučio da je vreme da prihvatiš ponudu Fenera i odlučiš da završiš svoje poglavlje u Crvenoj zvezdi?
"Desilo se nekako potpuno spontano i iznenađujuće. Rekao sam da neću da idem po svaku cenu. Neki mi možda neće verovati, ali tako je. Kada je stigla ponuda u klub, posebno takva kakva jeste bila, nije bilo nekog preteranog razmišljanja. Zvezda će zauvek imati posebno mesto u mom srcu, ali Fenerbahče se dogodi samo jednom u životu. Ako se razmišljaš previše, sve to dođe i prođe".

Kako je to biti momak od milion evra?
"Uh, nisam stigao o tome mnogo da razmišljam. Ali, iskreno, jesam na početku. Takva etiketa daje ti veliku motivaciju da se dokazuješ svakodnevno i radiš još više da bi uspeo, a ja sam jako željan uspeha. Ipak, ume da bude i opterećujuće i može da ti stvori nepotreban pritisak. To me možda i jeste sputavalo do sada, ali verujem da će vremenom i to sve nestati..."

Šta te je navelo najviše na to da potpišeš za Fenerbahče?
"Saradnja sa Željkom Obradovićem, naravno. Dejan Radonjić je jedan odličan trener i mnogo mi je bilo lepo dok smo sarađivali, ali Željko je Željko".

Da li ste se možda čuli pre nego što si otišao u Istanbul? Da li ti je rekao šta želi od tebe i šta očekuje?
"Nije bilo direktnih kontakta, više preko menadžera. Ali, kada sam došao u Tursku seli smo i popričali. Rekao mi je da jako ceni sve što sam uradio na reprezenativnom i klupskom nivou u prethodnom periodu i da mu je takav igrač potreban. Bio sam počastvovan".

OBRADOVIĆ MI OTVARA NOVE VIDIKE

I, kako je raditi sa najboljim trenerom u istoriji evropske košarke?
"Naporno, jako naporno. Psihički neverovatno zahtevno, fizički tek za nijansu manje. Veruj mi, toliko informacija trudi se da podeli sa nama svakodnevno, pripreme za utakmice idu do najsitnijih detalja, svaki put ti otvara nove vidike i čini mi se da se i dalje upoznajem sa sistemom njegovog funkcionisanja. Ali, sve je lakše kada takvog čoveka imaš kraj sebe. Posebno jer nam je na početku bilo jako teško...".

Rezultatski ili je nešto drugo u pitanju?
"Da, rezultatski. Setite se samo kako je izgledao naš početak sezone. Pazite, kasno smo se bili okupili, a Željko je dobar deo priprema odradio sa juniorima, igračima koje je potpisao na trening ugovore i tek ponekim prvotimcem. Mnogi su imali obaveze po reprezentacijama, a Fenerbahče ima možda i najviše reprezentativaca od svih timova - čak osam. Nismo se poznavali međusobno, a tako su dolazili i neki loši rezultati na startu. Ali, sada smo uhvatili jedan jako dobar ritam i ne popuštamo. A ne treba da podsećam da smo zajedno počeli da treniramo i igramo tek kada smo otišli na američku turneju, a to je bilo pred sam početak sezone".

Pričaj nam o američkoj turneji?
"Ma, šta da vam kažem osim - fenomenalno! Cela zemlja je sjajna, ali i sve te arene, dvorane za treninge i svi pomoćni objekti. Onako nešto nisam u životu video. Pa, nije ni čudo što onako lete po terenu! To je jedna mašinerija, to je biznis, ja sam iskreno ostao bez teksta kada sam sve to video. Tamo su igrači svetinja i sve se radi samo da bi se oni osećali prijatno i udobno. Pazite, mi smo bili gosti tamo, ali ta organizacija nam je učinila da se osećamo kao kod kuće".

Uspeli ste da pobedite Bruklin, ali i da ukrstite koplja protiv Oklahome. Ko je tebi ostavio jači utisak?
"Oklahoma definitivno, a posebno vanzemaljci Durant i Vestbruk. Oni nisu normalni koliko su dobri. Zaista, vanzemaljci, a ljudi kao i mi. Jeste da sam igrao protiv SAD na Svetskom prvenstvu 2014. godine, ali ovo je jedna potpuno nova dimenzija".

Želiš li da se jednog dana vratiš ovde, ali kao igrač nekog NBA kluba?
"Ooo, da...".

MISLIO SAM DA 2014. NE MOŽE NIŠTA DA NADMAŠI, A ONDA...

Ono što u slučaju Nikole Kalinića ostavlja poseban utisak jeste činjenica kakav uspon je doživeo u poslednje dve i po godine. Prema sopstvenom priznanju, Nikola nam je otkrio da sada prvi put ima priliku da napravi rekapitulaciju svega što se dogodilo za to vreme, a mi smo mu zahvalni na tome.
"Ljudi, meni sve to i dalje izgledalo neverovatno, kao iz bajke. Skoro tri godine proletele su mi kao mesec dana. Bukvalno. Stalno je neka gužva i jurnjava, putovanja, treninzi, utakmice, a kada imaš malo slobodnog vremena poželiš da uradiš sve ono što ne stižeš ovako. Posebno u Beogradu, znate i sami. Leta 2013. godine bio sam u Novom Sadu i pitao sam se šta ću dalje sa karijerom. onda je stigao poziv Miroslava Nikolića i otišao sam u Radnički. Iako nisam bio zadovoljan time kako sam odigrao sezonu, završio sam u avionu za Granadu, posle i Madrid. Uzeo sam srebro na Mundobasketu, što je za mene delovalo kao san. Potom se dogodio povratak u moju Crvenu zvezdu, sa kojom sam nastavio da živim san. Ne treba ni da napominjem da mi je 2015. godina najbolja u dosadašnjoj karijeri, iako sam mislio da posle 2014. teško da može da bude bolja, najviše zbog reprezentacije, medalje i svega što sam doživeo u Španiji. A evo, sada sam u Fenerbahčeu, gde mi je jako lepo", zastao je Kalinić na trenutak, pa produžio:
"Možda i prebrzo napredujem, u košarkaškom smislu. Ali, svakodnevno postajem iskusniji, počeo sam mnogo drugačije da razmišljam o životu i košarci, racionalniji sam i staloženiji, popravio sam se mnogo i srećan sam. Zaista sam srećan".

Da li si zadovoljan igrama koje pružaš u Fenerbahčeu?
"Ne, naravno. Može i mora to mnogo bolje. Za sada dobro odrađujem zadatke koje mi trener postavlja, ali nisam zabrinut što me malo koš 'neće'. Znam da će sve biti bolje. Pazite, ni u Radničkom, ni u Zvezdi nisam bio dobar na početku, ali posle je sve bilo drastično bolje. Tako će biti i sada, uveren sam".

SRBIJA IMA VELIKE ŠANSE DA ODE U RIO

Šta misliš, kakve su šanse da se Srbija plasira na Olimpijske igre?
"Srbija ima velike šanse i ja u to ne sumnjam. Biće mnogo kandidata za plasman, ali i mi želimo isto što i oni i nećemo se predati ni u jednom trenutku. Ono što mene više brine jeste to što će raspored biti nehumano težak. Jer, praktično odmah po završetku sezone vi ulazite u novi reprezentativni ciklus, kvalifikacije, pripreme..."

Ali, Olimpijske igre su poseban motiv?
"Apsolutno. Pa, to bi bila kruna moje reprezentativne karijere. Naravno, kao i Fajnal for Evrolige na klupskom nivou i medalja, odnosno titula. Time bih ispunio svoj CV na najlepši mogući način".

Nije bilo potrebe postavljati neko dodatno pitanje, a već je usledio novi komentar.
"Da se razumemo, mnogo bi lakše bilo da smo do Olimpijskih igara stigli preko Evropskog prvenstva. Ali, eto, kada vam se tako dogodi, dogodi se. Imate samo jedan loš dan na celom šampionatu i onda se dogodi Litvanija i utakmica na jednu loptu, koju su oni nažalost pobedili. Ali, verujte mi i dalje mislim da je polufinale fantastičan uspeh u onakvoj konkurenciji. A posle tog sloma protiv Litvanije, Francuska je bila preveliki zalogaj... Da je sreće da na svakom takmičenju dolazimo bar do polufinala, pa gde bi nam kraj bio. Znate li koliko bi to samo dobrog donelo razvoju naše klupske i reprezentativne košarke", pita se Kalinić.

Upitan da od Deda Mraza poželi nešto veliko, on se bez trunke razmišljanja odlučio za...
"Plasman na Olimpijske igre i visok plasman".

I DALJE SE PITAM - ŠTA BI BILO DA JE ZVEZDA SAČUVALA CEO TIM

Pređimo malo na Crvenu zvezdu. Da li žališ zbog toga što prošlosezonska generacija nije ostala na okupu?
"Jeste, naravno. Ostaje velika žal za tim, često se pitam 'šta bi bilo - kad bi bilo. Da li bismo ostvarili još nešto više na evroligaškom nivou, da li bismo igrali još bolje nego što jesmo... Pazite, nije sve u Zvezdi bilo tako fantastično. Sezona nam je počela klimavo, opet zbog faktora nepoznavanja i neuigranosti. Ali, posle smo postali mašinerija koja je sezonu krunisala sa tri velika pehara, plasmanom u Top 16 fazu... Možda smo tu mogli da pružimo i više, ali falilo nam je iskustva. Ali, bez obzira na to meni je ostao utisak da se sve savršeno pogodilo. Bili smo skup momaka koji se neverovatno voleo i bili smo svi kao jedan. Po godinama smo bili svi približni, osim Markusa Vilijamsa i Bobana Marjanovića malo, ali svi smo se držali zajedno. Bili smo gladni uspeha, željni trofeja i dokazivanja..."

Ali, neke stvari bile su neizbežne...?
"Da, svi smo dobili ponude koje je zaista teško odbiti. Boban Marjanović je otišao u NBA, Čarls Dženkins je u Armaniju, Jaka Blažič u Laboral Kući... Ali, Crvenoj zvezdi i sada dobro ide i želim joj da tako i nastavi".

Imao si tu pomalo čudnu priliku da igraš protiv Zvezde već dva puta, a evo uskoro i još dva puta u Top 16 fazi. Koliko će sada biti teže da pobedite crveno-bele?
"Mnogo teže, zaista. Pazite, svi znamo šta je Pionir, a tu su već pali Real, Himki i Bajern. Kombank Arena je zaista jedna druga dimenzija, jer poseban je osećaj kada se skupi 20.000 ljudi i prati te. Ali, Pionir je pakao. Već sada sebe opominjemo da će biti jako teško i spremamo se za taj meč u Beogradu. Dobiti nekog tri utakmice zaredom u jednoj sezoni je veliki podvig, ali mi imamo mnogo kvalitetnih igrača i ne bi trebalo to da predstavlja preveliki problem. Videćemo..."

SPARSI SU VALJDA SVESNI KAKAV JE BOBI DRAGULJ

Da li pratiš igre srpskog trilinga u NBA ligi?
"Ne koliko bih možda hteo. Ali, ne mogu da krijem koliko mi je drago zbog Bobija i svega što radi tamo. Naravno i zbog Nemanje i Nikole, ali Bobi je moj veliki prijatelj i saigrač, sa njim sam stvarno prošao mnogo toga. Vidim da u poslednje vreme dominira, a to mi stvarno nije nimalo čudno. Valjda su svi u San Antoniju svesni kakav dragulj poseduju i da je on zaista jedan veliki košarkaš, ne samo u fizičkom smislu. Uz to, on je jedna ljudina, neverovatno dobar čovek i zaslužuje sve ovo što mu se dešava. Nadam se da će imati prilike da pruži i više. Bjelica je dobro počeo u NBA ligi, ali znam da je imao povredu i da je sada malo van ritma. Ali, ne sumnjam da će se vratiti i biti još bolji. Video sam i da Jokić igra sjajno, da je konstantan i da pruža odlične partije. Stvarno sam mnogo srećan zbog sve trojice, želim im još bolje partije u budućnosti".

Šta želiš navijačima?
"Mnogo zdravlja, sreće i radosti. Uspeha, velikih pobeda. Ljudi, samo se volite i poštujte, to je najbitnije".

A sebi?
"Samo malo više slobodnih dana..."