Интервју - Никола Калинић: Није лако бити играч од 1.000.000 евра!

"Остаје велика жал, често се питам 'шта би било - кад би било. Да ли бисмо остварили још нешто више на евролигашком нивоу, да ли бисмо играли још боље него што јесмо", рекао је некадашњи ас Црвене звезде.

Кошарка 02.01.2016 | 19:40

Када годину завршиш са три велика клупска пехара, будеш део најбоље генерације у историји Црвене звезде и људи те виде као једног од погонских делова клуба са Малог Калемегдана, а уједно задужиш статус репрезентативца који је Србију погурао до полуфинала Европског првенства, те постанеш играч од милион евра и каријеру наставиш у једном од највећих и најбогатијих клубова Европе... Онда човек мора да буде искрен и призна да је 2015. била година из снова.

Управо такву годину оставио је за собом Никола Калинић, 24-годишњи крилни кошаркаш из Суботице, који пролази кроз месеце, па чак и године вртоглавог успона. Од талентованог момка који је лета 2013. носио дрес Војводине, до јануара 2016. године Калинић је прошао величанственим и потпуно невероватним путем. Оним којим би сваки кошаркаш пожелео да корача. И управо је за МОЗЗАРТ Спорт Никола Калинић издвојио мало свог времена како би по први пут сумирао утиске, али говорио и о бројним другим темама - колико му је жао што се прошлосезонска генерација Црвене звезде није задржала на окупу и ове године, какве су шансе Србије да се пласира на Олимпијске игре, како је то радити са великаном какав је Жељко Обрадовић, какав је осећај бити играч од милион евра... А за почетак, говорили смо мало о животу у великој метрополи.

Никола, Београд си заменио Истанбулом, градом у којем није нимало лако живети. Како си се ти снашао?
"Уклопио сам се лепо. Сваким даном истражујем све већи простор и навикао сам се, али на старту ми је било јако тешко. Знате, први пут сам у клубу изван домовине, мало ми је чудно што се комуникација углавном своди на енглески и турски језик, а тек да не причам о гужви која овде буде по цео дан. Мислио сам да је Београд град са густим саобраћајем, али Истанбул је нешто потпуно другачије".

Срећом, имаш ту Богдана Богдановића и српске тренере у стручном штабу, али и Перу Антића и Јана Веселог, који су играли у Србији и познају језик?
"Да, то ми је знатно олакшало процес адаптације. Са њима проводим навише времена. Пери је ту породица, а Јану девојка, па њима остављамо простора да буду и са њима, али Истанбул је огроман град и врло лако можеш да нађеш нешто интересантно".

Значи, успео си мало да видиш и знаменитости града на два континента?
"Јесам. И невероватан је град. Толико сјајних грађевина, историјских и културних детаља, џамија, цркви... Па још и оне уске уличице и продавци на све стране... Ма, стварно је сјајно. Просто, промени ти се слика о самом граду када дођеш и видиш све својим очима. Једино што квари утисак јесу гужве, које никако да престану".

Да ли си ишао до чувеног Гранд Базара, да се мало поновиш после потписивања уговора?
"Ишао сам, али нисам купио ништа значајно. Нисам толико добар у ценкању, то ми је мана, зато и нисам најбоље прошао, а-ха-ха. Видео сам и Аја Софију и то је за мене било незаборавно и добро искуство".

Претпостављамо да су те људи препознали и да си морао да издвојиш мало времена и за навијаче?
"Јесу, али мање него у Београду, наравно. Фенербахче је велики клуб, са огромном базом навијача, а мени никад није проблем да застанем и фотографишем се са њима. Мислим да ће се то доста изменити тек када будемо освојили трофеје и будемо урадили нешто велико, до тада је добро и овако".

Како иначе проводиш слободно време?
"Пази, пошто смо тако често у тренинзима и утакмицама, немам много времена за излазак напоље. Али, кад изађем волим да мало прошетам, попијем кафу и удахнем свеж ваздух. Али, зато добар део времена проводим играјући игрице. Истина, 'висим' и по друштвеним мрежама доста, иако је моја жеља да тамо будем што мање".

Шта највише играш?
"Сада сам се ухватио са игрицом НБА, па играм мод 'Мy цареер' (Моја каријера прим. аут.). Ту направиш себе и онда градиш своју каријеру у НБА лиги".

И, како ти иде?
"За сада добро, али видећемо како ће бити у будућности".

Желимо ти да тако буде и у стварности. А, не играш игрице са Богданом, који је сам открио да дуги низ година игра WОW (Wорлд Оф Wарцрафт прим. аут.)?
"Не, не играмо. Тек понекад, кад се 'пика' НБА. Иначе, он воли те пуцачине и РПГ игрице, ја нисам фан тога".

Да ли си пропричао турски, пошто смо приметили да си се расписао на турском по друштвеним мрежама?
"То је мала шала коју ја имам, пошто знам те неке основне речи и онда се правим паметан, а-ха-ха. Турски је заиста тежак језик и потребно је много времена да би се научио, али ја сваки дан учим нешто ново".

ПОНУДА ФЕНЕРБАХЧЕА ДОГОДИ СЕ ЈЕДНОМ У ЖИВОТУ!

А да ли се пропричао српски у свлачионици Фенербахчеа, пошто вас има толико са наших простора?
"Јесте помало. Срби су често најгласнији где год да оду. Саиграче смо научили неким псовкама и неким фразама, док играчи попут Слукаса и Јудоа већ су имали контакт са Србима раније у својим клубовима, па разумеју доста тога".

Пређимо сада мало на клупске прилике. Откриј нам - када и ког момента си одлучио да је време да прихватиш понуду Фенера и одлучиш да завршиш своје поглавље у Црвеној звезди?
"Десило се некако потпуно спонтано и изненађујуће. Рекао сам да нећу да идем по сваку цену. Неки ми можда неће веровати, али тако је. Када је стигла понуда у клуб, посебно таква каква јесте била, није било неког претераног размишљања. Звезда ће заувек имати посебно место у мом срцу, али Фенербахче се догоди само једном у животу. Ако се размишљаш превише, све то дође и прође".

Како је то бити момак од милион евра?
"Ух, нисам стигао о томе много да размишљам. Али, искрено, јесам на почетку. Таква етикета даје ти велику мотивацију да се доказујеш свакодневно и радиш још више да би успео, а ја сам јако жељан успеха. Ипак, уме да буде и оптерећујуће и може да ти створи непотребан притисак. То ме можда и јесте спутавало до сада, али верујем да ће временом и то све нестати..."

Шта те је навело највише на то да потпишеш за Фенербахче?
"Сарадња са Жељком Обрадовићем, наравно. Дејан Радоњић је један одличан тренер и много ми је било лепо док смо сарађивали, али Жељко је Жељко".

Да ли сте се можда чули пре него што си отишао у Истанбул? Да ли ти је рекао шта жели од тебе и шта очекује?
"Није било директних контакта, више преко менаџера. Али, када сам дошао у Турску сели смо и попричали. Рекао ми је да јако цени све што сам урадио на репрезенативном и клупском нивоу у претходном периоду и да му је такав играч потребан. Био сам почаствован".

ОБРАДОВИЋ МИ ОТВАРА НОВЕ ВИДИКЕ

И, како је радити са најбољим тренером у историји европске кошарке?
"Напорно, јако напорно. Психички невероватно захтевно, физички тек за нијансу мање. Веруј ми, толико информација труди се да подели са нама свакодневно, припреме за утакмице иду до најситнијих детаља, сваки пут ти отвара нове видике и чини ми се да се и даље упознајем са системом његовог функционисања. Али, све је лакше када таквог човека имаш крај себе. Посебно јер нам је на почетку било јако тешко...".

Резултатски или је нешто друго у питању?
"Да, резултатски. Сетите се само како је изгледао наш почетак сезоне. Пазите, касно смо се били окупили, а Жељко је добар део припрема одрадио са јуниорима, играчима које је потписао на тренинг уговоре и тек понеким првотимцем. Многи су имали обавезе по репрезентацијама, а Фенербахче има можда и највише репрезентативаца од свих тимова - чак осам. Нисмо се познавали међусобно, а тако су долазили и неки лоши резултати на старту. Али, сада смо ухватили један јако добар ритам и не попуштамо. А не треба да подсећам да смо заједно почели да тренирамо и играмо тек када смо отишли на америчку турнеју, а то је било пред сам почетак сезоне".

Причај нам о америчкој турнеји?
"Ма, шта да вам кажем осим - феноменално! Цела земља је сјајна, али и све те арене, дворане за тренинге и сви помоћни објекти. Онако нешто нисам у животу видео. Па, није ни чудо што онако лете по терену! То је једна машинерија, то је бизнис, ја сам искрено остао без текста када сам све то видео. Тамо су играчи светиња и све се ради само да би се они осећали пријатно и удобно. Пазите, ми смо били гости тамо, али та организација нам је учинила да се осећамо као код куће".

Успели сте да победите Бруклин, али и да укрстите копља против Оклахоме. Ко је теби оставио јачи утисак?
"Оклахома дефинитивно, а посебно ванземаљци Дурант и Вестбрук. Они нису нормални колико су добри. Заиста, ванземаљци, а људи као и ми. Јесте да сам играо против САД на Светском првенству 2014. године, али ово је једна потпуно нова димензија".

Желиш ли да се једног дана вратиш овде, али као играч неког НБА клуба?
"Ооо, да...".

МИСЛИО САМ ДА 2014. НЕ МОЖЕ НИШТА ДА НАДМАШИ, А ОНДА...

Оно што у случају Николе Калинића оставља посебан утисак јесте чињеница какав успон је доживео у последње две и по године. Према сопственом признању, Никола нам је открио да сада први пут има прилику да направи рекапитулацију свега што се догодило за то време, а ми смо му захвални на томе.
"Људи, мени све то и даље изгледало невероватно, као из бајке. Скоро три године пролетеле су ми као месец дана. Буквално. Стално је нека гужва и јурњава, путовања, тренинзи, утакмице, а када имаш мало слободног времена пожелиш да урадиш све оно што не стижеш овако. Посебно у Београду, знате и сами. Лета 2013. године био сам у Новом Саду и питао сам се шта ћу даље са каријером. онда је стигао позив Мирослава Николића и отишао сам у Раднички. Иако нисам био задовољан тиме како сам одиграо сезону, завршио сам у авиону за Гранаду, после и Мадрид. Узео сам сребро на Мундобаскету, што је за мене деловало као сан. Потом се догодио повратак у моју Црвену звезду, са којом сам наставио да живим сан. Не треба ни да напомињем да ми је 2015. година најбоља у досадашњој каријери, иако сам мислио да после 2014. тешко да може да буде боља, највише због репрезентације, медаље и свега што сам доживео у Шпанији. А ево, сада сам у Фенербахчеу, где ми је јако лепо", застао је Калинић на тренутак, па продужио:
"Можда и пребрзо напредујем, у кошаркашком смислу. Али, свакодневно постајем искуснији, почео сам много другачије да размишљам о животу и кошарци, рационалнији сам и сталоженији, поправио сам се много и срећан сам. Заиста сам срећан".

Да ли си задовољан играма које пружаш у Фенербахчеу?
"Не, наравно. Може и мора то много боље. За сада добро одрађујем задатке које ми тренер поставља, али нисам забринут што ме мало кош 'неће'. Знам да ће све бити боље. Пазите, ни у Радничком, ни у Звезди нисам био добар на почетку, али после је све било драстично боље. Тако ће бити и сада, уверен сам".

СРБИЈА ИМА ВЕЛИКЕ ШАНСЕ ДА ОДЕ У РИО

Шта мислиш, какве су шансе да се Србија пласира на Олимпијске игре?
"Србија има велике шансе и ја у то не сумњам. Биће много кандидата за пласман, али и ми желимо исто што и они и нећемо се предати ни у једном тренутку. Оно што мене више брине јесте то што ће распоред бити нехумано тежак. Јер, практично одмах по завршетку сезоне ви улазите у нови репрезентативни циклус, квалификације, припреме..."

Али, Олимпијске игре су посебан мотив?
"Апсолутно. Па, то би била круна моје репрезентативне каријере. Наравно, као и Фајнал фор Евролиге на клупском нивоу и медаља, односно титула. Тиме бих испунио свој ЦВ на најлепши могући начин".

Није било потребе постављати неко додатно питање, а већ је уследио нови коментар.
"Да се разумемо, много би лакше било да смо до Олимпијских игара стигли преко Европског првенства. Али, ето, када вам се тако догоди, догоди се. Имате само један лош дан на целом шампионату и онда се догоди Литванија и утакмица на једну лопту, коју су они нажалост победили. Али, верујте ми и даље мислим да је полуфинале фантастичан успех у онаквој конкуренцији. А после тог слома против Литваније, Француска је била превелики залогај... Да је среће да на сваком такмичењу долазимо бар до полуфинала, па где би нам крај био. Знате ли колико би то само доброг донело развоју наше клупске и репрезентативне кошарке", пита се Калинић.

Упитан да од Деда Мраза пожели нешто велико, он се без трунке размишљања одлучио за...
"Пласман на Олимпијске игре и висок пласман".

И ДАЉЕ СЕ ПИТАМ - ШТА БИ БИЛО ДА ЈЕ ЗВЕЗДА САЧУВАЛА ЦЕО ТИМ

Пређимо мало на Црвену звезду. Да ли жалиш због тога што прошлосезонска генерација није остала на окупу?
"Јесте, наравно. Остаје велика жал за тим, често се питам 'шта би било - кад би било. Да ли бисмо остварили још нешто више на евролигашком нивоу, да ли бисмо играли још боље него што јесмо... Пазите, није све у Звезди било тако фантастично. Сезона нам је почела климаво, опет због фактора непознавања и неуиграности. Али, после смо постали машинерија која је сезону крунисала са три велика пехара, пласманом у Топ 16 фазу... Можда смо ту могли да пружимо и више, али фалило нам је искуства. Али, без обзира на то мени је остао утисак да се све савршено погодило. Били смо скуп момака који се невероватно волео и били смо сви као један. По годинама смо били сви приближни, осим Маркуса Вилијамса и Бобана Марјановића мало, али сви смо се држали заједно. Били смо гладни успеха, жељни трофеја и доказивања..."

Али, неке ствари биле су неизбежне...?
"Да, сви смо добили понуде које је заиста тешко одбити. Бобан Марјановић је отишао у НБА, Чарлс Џенкинс је у Арманију, Јака Блажич у Лаборал Кући... Али, Црвеној звезди и сада добро иде и желим јој да тако и настави".

Имао си ту помало чудну прилику да играш против Звезде већ два пута, а ево ускоро и још два пута у Топ 16 фази. Колико ће сада бити теже да победите црвено-беле?
"Много теже, заиста. Пазите, сви знамо шта је Пионир, а ту су већ пали Реал, Химки и Бајерн. Комбанк Арена је заиста једна друга димензија, јер посебан је осећај када се скупи 20.000 људи и прати те. Али, Пионир је пакао. Већ сада себе опомињемо да ће бити јако тешко и спремамо се за тај меч у Београду. Добити неког три утакмице заредом у једној сезони је велики подвиг, али ми имамо много квалитетних играча и не би требало то да представља превелики проблем. Видећемо..."

СПАРСИ СУ ВАЉДА СВЕСНИ КАКАВ ЈЕ БОБИ ДРАГУЉ

Да ли пратиш игре српског трилинга у НБА лиги?
"Не колико бих можда хтео. Али, не могу да кријем колико ми је драго због Бобија и свега што ради тамо. Наравно и због Немање и Николе, али Боби је мој велики пријатељ и саиграч, са њим сам стварно прошао много тога. Видим да у последње време доминира, а то ми стварно није нимало чудно. Ваљда су сви у Сан Антонију свесни какав драгуљ поседују и да је он заиста један велики кошаркаш, не само у физичком смислу. Уз то, он је једна људина, невероватно добар човек и заслужује све ово што му се дешава. Надам се да ће имати прилике да пружи и више. Бјелица је добро почео у НБА лиги, али знам да је имао повреду и да је сада мало ван ритма. Али, не сумњам да ће се вратити и бити још бољи. Видео сам и да Јокић игра сјајно, да је константан и да пружа одличне партије. Стварно сам много срећан због све тројице, желим им још боље партије у будућности".

Шта желиш навијачима?
"Много здравља, среће и радости. Успеха, великих победа. Људи, само се волите и поштујте, то је најбитније".

А себи?
"Само мало више слободних дана..."