Analiza: NAPRIJED LESTER!!!

Zbog supertandema, zbog monotone Premijer lige, zbog malih, zbog Garija u gaćama, zbog Ranijerijeve klauzule…!!! Tradicija kaže da nijedan tim u istoriji Premijer lige nije propustio ovakvu priliku da se plasira među četiri najbolja na kraju sezone!

Fudbal 18.12.2015 | 23:30

Počeo je i taj pakleni raspored koji su svi najavljivali kao kraj Lesterove bajke, a Vardi i društvo ne posustaju. Lester se i dalje ponosno šepuri sa vrha tabele, sa dva boda prednosti u odnosu na Arsenal, tri ispred Mančester Sitija i šest više od Mančester Junajteda. Liverpulu beži velikih 11 bodova prednosti, a Čelsiju čak 20!

Svi se pitaju: Koliko će još Lester moći da izdrži? Da li su dosadašnji rezultati bili plod srećnih okolnosti ili krize protivnika? Ima li bajka skoriji kraj?
“Ako Lester osvoji titulu, u prvoj emisiji sledeće sezone dolazim u studio u donjem vešu”, poručio je legendarni Gari Lineker koji radi kao stručni konsultant na televiziji.

Ipak, već sada se ne može se reći da je Lester tek prolazni letnji hit koji će brzo dosaditi i kojeg se niko neće sećati narednog proleća. Lisice pobeđuju, igraju sjajan fudbal, koriste sve šanse koje im se ukažu i šalju sve ozbiljnije poruke kandidatima za titulu. I dalje je rano da se Ranijerijev tim ubraja među ravnopravne pretendente za šampionsku krunu, ali je isto tako i iluzorno prognozirati da će klub koji je prošle sezone jedva izborio opstanak, na kraju završiti kao prosek.

“I dalje ne mogu da ih vidim kao šampione. Tek ću to moći ako budu prvi na pet ili šest utakmica do kraja sezone”, ocenjuje Liverpulova legenda Džejmi Karager.

Da je neko navijačima Lisica uoči sezone ponudio plasman u Ligu Evrope, oberučke bi prihvatili taj predlog. Uostalom, ostrvske kladionice su uoči početka Premijer lige na Lester stavile najmanju kvotu predviđajući koji klubovi će ispasti u Čempionšip. Ali sada i apetiti rastu… Ogroman uspeh bi bio da se Vardi i družina plasiraju na neku od pozicija koje vode u Ligu šampiona ili kvalifikacije za elitno takmičenje.

“Ni ja ih ne vidim na vrhu do kraja, ali ako nastave da igraju dobro plasman među četiri najbolja je realan”, smatra Frenk Lampard.

Tradicija ide naruku Lesteru. I kaže da nijedan klub u istoriji Premijer lige koji je bio lider posle 16 kola nije propustio priliku da se na kraju sezone plasira među četiri najbolja. Od 23 premijerligaške ekipe koji su od nastanka takmičenja bili lideri posle 16 prvenstvenih rundi, njih čak 14 je na kraju osvojilo titulu! Motiv više da fudbaleri Lestera nastave sa ovom fenomenalnom formom i naprave najveću senzaciju u istoriji Premijer lige.

Ako i ne naprave taj podvig, opet imaju šansu za epohalni uspeh. Od pomenuta 23 premijerligaška tima koja su bili na prvom mestu posle 16 kola, pored onih 14 šampiona, pet ekipa je završilo na drugom mestu, tri na trećem i jedna na četvrtoj poziciji. Dakle, tradicija kaže da Lesteru ne gine makar plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona.

Skepsa i dalje okružuje klub sa King Pauer stadiona, ali čudesna forma Džejmija Vardija i Rijada Mahreza daje za pravo Lisicama da se nadaju najvećem uspehu u novijoj istoriji. Tandem Lestera je ubedljivo najučinkovitiji u ligi. Vardi je uz 15 golova upisao i dve asistencije, a još impresivniji je učinak Alžirca koji je sakupio 11 golova i sedam asistencija.

Teško je uoči sezone bilo očekivati Lester u borbi za plasman u Evropu, a sada je još teže očekivati da se ne plasiraju tamo. Poslednji put su u evrokupovima igrali u jesen 2000. godine kada su u Kupu UEFA eliminisani od Crvene zvezde.

Mnogi su očekivali da Lester počne da tone posle duela sa Mančester Junajtedom i Čelsijem, a oni su umalo došli do maksimalnog učinka. Pakleni raspored se nastavlja. Slede gostovanja Evertonu i Liverpulu, pa meč kod kuće protiv Mančester Sitija i Bornmuta. Sve u roku od dve nedelje. Ako i posle toga Ranijerijev tim bude na liderskoj poziciji, onda ih definitivno ne treba otpisati iz borbe za titulu, a plasman u Ligu šampiona bi bio na tacni.

Koliko god se prethodnih godina kao adut Premijer lige u njenom uzdizanju na pijedestal najbolje u Evropi potenciralo na izjednačenosti, različitosti i činjenici da svako svakog može da pobedi, na kraju je Premijer liga svake godine pokazivala da je prilično obično i predvidivo takmičenje sa jasnim klasnim podelama u kojima se iznenađenja ne dešavaju.

U prethodnih 20 godina su titulu osvajala samo četiri različita kluba. Dva sa velikom tradicijom poput Mančester Junajteda i Arsenala i dva koja su se uzdigla zahvaljujući milijardama evra uloženih od bogatih vlasnika iz inostranstva. U poslednjih 10 godina na četiri prvoplasirane pozicije koje vode u Ligu šampiona su završavali šest različitih klubova čiji budžeti su daleko veći od ostatka lige: dva Mančestera, Liverpul, Čelsi, Arsenal i Totenhem. Plus Everton u kvalifikacijama 2005. godine. Sa Evertonom koji je bio “incident” je to ukupno sedam klubova. U šampionatima poput Bundeslige (10 različitih), Serije A (10) i Primere (11), veći broj klubova je imao šansu da igra Ligu šampiona pošto je završavao na nekoj od pozicija koje vode direktno ili u kvalifikacije za Ligu šampiona.

Dakle, bajke ne stanuju u Premijer ligi. Tamo za male nema mesta. Zato je Lester retka prilika da iskren fudbal makar malo izvrši udar na budežete velikana i zada im fatalni udarac, što za njih svakako jeste izostanak iz Lige šampiona i nemogućnost priliva ogromnog novca od marketinga. To bi Junajted, Čelsi zabolelo više nego da prime pet komada na terenu. Lester je sada pred istorijskom šansom da napravi najveći uspeh u istoriji kluba, ali i da razbije monotoniju koja već deceniju vlada u Premijer ligi i koja je interpretirana potpuno suprotno kao njen najveći kvalitet, a ne njena najveća mana.

Lester je simpatični provincijalac koji se ne ponaša lepo, ne zna pravila, ima namazanog Vardija kojem Bane Ivanović pripreti batinama, a on mu na terenu odgovori tako što mu da gol. Ima elegantnog i neiskvarenog majstora Mahreza u čijim potezima može da se uživa više nego gledajući Van Galov dosadani Junajted, sterilni Čelsi ili porođajne muke Liverpula.

Na sve to, uspeh bi bio i neka vrsta nagrade za životno delo večitom gubitniku, ali simpatičnom Rimljaninu i dobrom čoveku Klaudiju Ranijeriju za kojeg Rio Ferdinand reče sinoć da nije poznat mnogim navijačima Čelsija jer su počeli pre 10 godina da prate svoj klub. Ranijeri je mnogo puta bio na pragu uspeha, ali nikada nije uradio nešto bitno. Vodio je tolike jake timove poput Juventusa, Rome, Intera, Napolija, Čelsija, Atletika, Valensije, Fjorentine, Monaka, a najveću stvar bi mogao da uradi s malim Lesterom.

Koliko se očekivalo od njega najbolje govori klauzula o bonusima iz ugovora koji je potpisao letos kada je došao. U tom ugovoru se od Ranijerija traži da izbori 17. mesto koje donosi opstanak, a svaka iznad pozicija na tabeli će mu biti plaćene po 100.000 funti. Ako bi Lester napravio čudo i osvojio titulu, Ranijeri bi samo od te kaluzule inkasirao 1.600.000 funti. A ko zna da li uopšte i ima bonus za titulu ili plasman Ligu šampiona…