Анализа: НАПРИЈЕД ЛЕСТЕР!!!

Због супертандема, због монотоне Премијер лиге, због малих, због Гарија у гаћама, због Ранијеријеве клаузуле…!!! Традиција каже да ниједан тим у историји Премијер лиге није пропустио овакву прилику да се пласира међу четири најбоља на крају сезоне!

Фудбал 18.12.2015 | 23:30

Почео је и тај паклени распоред који су сви најављивали као крај Лестерове бајке, а Варди и друштво не посустају. Лестер се и даље поносно шепури са врха табеле, са два бода предности у односу на Арсенал, три испред Манчестер Ситија и шест више од Манчестер Јунајтеда. Ливерпулу бежи великих 11 бодова предности, а Челсију чак 20!

Сви се питају: Колико ће још Лестер моћи да издржи? Да ли су досадашњи резултати били плод срећних околности или кризе противника? Има ли бајка скорији крај?
“Ако Лестер освоји титулу, у првој емисији следеће сезоне долазим у студио у доњем вешу”, поручио је легендарни Гари Линекер који ради као стручни консултант на телевизији.

Ипак, већ сада се не може се рећи да је Лестер тек пролазни летњи хит који ће брзо досадити и којег се нико неће сећати наредног пролећа. Лисице побеђују, играју сјајан фудбал, користе све шансе које им се укажу и шаљу све озбиљније поруке кандидатима за титулу. И даље је рано да се Ранијеријев тим убраја међу равноправне претенденте за шампионску круну, али је исто тако и илузорно прогнозирати да ће клуб који је прошле сезоне једва изборио опстанак, на крају завршити као просек.

“И даље не могу да их видим као шампионе. Тек ћу то моћи ако буду први на пет или шест утакмица до краја сезоне”, оцењује Ливерпулова легенда Џејми Карагер.

Да је неко навијачима Лисица уочи сезоне понудио пласман у Лигу Европе, оберучке би прихватили тај предлог. Уосталом, острвске кладионице су уочи почетка Премијер лиге на Лестер ставиле најмању квоту предвиђајући који клубови ће испасти у Чемпионшип. Али сада и апетити расту… Огроман успех би био да се Варди и дружина пласирају на неку од позиција које воде у Лигу шампиона или квалификације за елитно такмичење.

“Ни ја их не видим на врху до краја, али ако наставе да играју добро пласман међу четири најбоља је реалан”, сматра Френк Лампард.

Традиција иде наруку Лестеру. И каже да ниједан клуб у историји Премијер лиге који је био лидер после 16 кола није пропустио прилику да се на крају сезоне пласира међу четири најбоља. Од 23 премијерлигашке екипе који су од настанка такмичења били лидери после 16 првенствених рунди, њих чак 14 је на крају освојило титулу! Мотив више да фудбалери Лестера наставе са овом феноменалном формом и направе највећу сензацију у историји Премијер лиге.

Ако и не направе тај подвиг, опет имају шансу за епохални успех. Од поменута 23 премијерлигашка тима која су били на првом месту после 16 кола, поред оних 14 шампиона, пет екипа је завршило на другом месту, три на трећем и једна на четвртој позицији. Дакле, традиција каже да Лестеру не гине макар пласман у квалификације за Лигу шампиона.

Скепса и даље окружује клуб са Кинг Пауер стадиона, али чудесна форма Џејмија Вардија и Ријада Махреза даје за право Лисицама да се надају највећем успеху у новијој историји. Тандем Лестера је убедљиво најучинковитији у лиги. Варди је уз 15 голова уписао и две асистенције, а још импресивнији је учинак Алжирца који је сакупио 11 голова и седам асистенција.

Тешко је уочи сезоне било очекивати Лестер у борби за пласман у Европу, а сада је још теже очекивати да се не пласирају тамо. Последњи пут су у еврокуповима играли у јесен 2000. године када су у Купу УЕФА елиминисани од Црвене звезде.

Многи су очекивали да Лестер почне да тоне после дуела са Манчестер Јунајтедом и Челсијем, а они су умало дошли до максималног учинка. Паклени распоред се наставља. Следе гостовања Евертону и Ливерпулу, па меч код куће против Манчестер Ситија и Борнмута. Све у року од две недеље. Ако и после тога Ранијеријев тим буде на лидерској позицији, онда их дефинитивно не треба отписати из борбе за титулу, а пласман у Лигу шампиона би био на тацни.

Колико год се претходних година као адут Премијер лиге у њеном уздизању на пиједестал најбоље у Европи потенцирало на изједначености, различитости и чињеници да свако сваког може да победи, на крају је Премијер лига сваке године показивала да је прилично обично и предвидиво такмичење са јасним класним поделама у којима се изненађења не дешавају.

У претходних 20 година су титулу освајала само четири различита клуба. Два са великом традицијом попут Манчестер Јунајтеда и Арсенала и два која су се уздигла захваљујући милијардама евра уложених од богатих власника из иностранства. У последњих 10 година на четири првопласиране позиције које воде у Лигу шампиона су завршавали шест различитих клубова чији буџети су далеко већи од остатка лиге: два Манчестера, Ливерпул, Челси, Арсенал и Тотенхем. Плус Евертон у квалификацијама 2005. године. Са Евертоном који је био “инцидент” је то укупно седам клубова. У шампионатима попут Бундеслиге (10 различитих), Серије А (10) и Примере (11), већи број клубова је имао шансу да игра Лигу шампиона пошто је завршавао на некој од позиција које воде директно или у квалификације за Лигу шампиона.

Дакле, бајке не станују у Премијер лиги. Тамо за мале нема места. Зато је Лестер ретка прилика да искрен фудбал макар мало изврши удар на будежете великана и зада им фатални ударац, што за њих свакако јесте изостанак из Лиге шампиона и немогућност прилива огромног новца од маркетинга. То би Јунајтед, Челси заболело више него да приме пет комада на терену. Лестер је сада пред историјском шансом да направи највећи успех у историји клуба, али и да разбије монотонију која већ деценију влада у Премијер лиги и која је интерпретирана потпуно супротно као њен највећи квалитет, а не њена највећа мана.

Лестер је симпатични провинцијалац који се не понаша лепо, не зна правила, има намазаног Вардија којем Бане Ивановић припрети батинама, а он му на терену одговори тако што му да гол. Има елегантног и неисквареног мајстора Махреза у чијим потезима може да се ужива више него гледајући Ван Галов досадани Јунајтед, стерилни Челси или порођајне муке Ливерпула.

На све то, успех би био и нека врста награде за животно дело вечитом губитнику, али симпатичном Римљанину и добром човеку Клаудију Ранијерију за којег Рио Фердинанд рече синоћ да није познат многим навијачима Челсија јер су почели пре 10 година да прате свој клуб. Ранијери је много пута био на прагу успеха, али никада није урадио нешто битно. Водио је толике јаке тимове попут Јувентуса, Роме, Интера, Наполија, Челсија, Атлетика, Валенсије, Фјорентине, Монака, а највећу ствар би могао да уради с малим Лестером.

Колико се очекивало од њега најбоље говори клаузула о бонусима из уговора који је потписао летос када је дошао. У том уговору се од Ранијерија тражи да избори 17. место које доноси опстанак, а свака изнад позиција на табели ће му бити плаћене по 100.000 фунти. Ако би Лестер направио чудо и освојио титулу, Ранијери би само од те калузуле инкасирао 1.600.000 фунти. А ко зна да ли уопште и има бонус за титулу или пласман Лигу шампиона…