Analiza: Marko Grujić u koži Dejana Stankovića...!

Ili kako Zvezdina sudbina zavisi od 19-godišnjeg deteta?! Zov evropskih velikana nije dovoljno jak za Grujića, koji je doneo odluku da želi da ostane u Zvezdi, klubu čije bi dobre partije ove jeseni mogle da padnu u zapećak haosa koji bi nastao ukoliko se hitno ne obezbedi nekoliko miliona evra upravo od prodaje - Grujića!

Možda zvuči kontradiktorno, čak i sportski neinteligentno, ali ovojesenji sjaj Marka Grujića, partije kojima je pokazao potencijal dostojan najvećih evropskih klubova, njegov su najveći kvalitet, ali i njegov najveći - usud!

Postoji u autobiografskom delu Dejana Stankovića taj deo koji savršeno precizno objašnjava zakone tržišta i ogoljava sve mračne tajne fudbalskog profesionalizma...

„Sećam se dobro proleća 1997. godine. Igrao sam kao blesav, davao golove Partizanu, prosto leteo po terenu. A u džepu nisam imao dve banke. Oko mene su leteli milioni, čelnici kluba su radili na mojoj prodaji. Bilo je natezanja, cenkanja, radilo se o egzistenciji Crvene zvezde. Totalno ludilo. Sve dok jedan italijanski menadžer nije došao na stadion u doslovce rekao: 'Čekajte, bre, da li u ovom trenutku neko misli na na ovog dečka'", napisao je Dejan Stanković.

Skoro dve decenije kasnije supertalentovani vezista, odavno promovisan u novog Nemanju Matića, navukao je kožu Dejana Stankovića. U toj priči o velikoj finansijskoj krizi Marko Grujić i njegov otac Goran niti su luk jeli, niti su ga pomirisali, ali mladi reprezentativac Srbije označen je kao neko ko može da donese blagostanje u Crvenoj zvezdi. Bar do juna. Jeste da crveno-beli na terenu deluju impresivno, ali sadašnja kuća najtrofejnijeg srpskog kluba sagrađena je na vrlo klimavim temeljima i jedan lagani povetarac srušio bi sve ono što je urađeno od avgusta naovamo. A Marko Grujić, 19-godišnji momak sa Zvezdare, dobio je krajnje nezahvalan zadatak - da tu kuću podupre rukama tako što će prihvatiti jednu od dve ponude od pet miliona evra koje Crvena zvezda ima na stolu.

Dakle, došli smo do toga, do poraznog podataka da egzistencija nekadašnjeg prvaka Evrope zavisi od igrača koji, koliko god bio zreo u glavi, još nije formiran ni kao fudbaler, a još manje kao ličnost. Praktično „luz-luz“ situacija u kojoj Crvena zvezda sigurno gubi. Generalni direktor kluba Zvezdan Terzić razmišlja tržišno, možda i racionalno, bez ikakvih emocija, nada se da bi prodajom Marka Grujića zakrpio silne rupe jer je Crvena zvezda bušna na sve strane, odnosno doneo blagostanje u svlačionici do 16. decembra i finansijski namirio ostale kreatore ovojesenjih pobeda... Uostalom, sportski sektor može da se brani onom otrcenom frazom o tome kako se bez svakog može, ma koliko Marko bio dirigent sinhronizovanog Grofovog orkestra. Uz bitan dodatak da bi Grujić i u slučaju da stavi paraf na vernost nekom od inostranih klubova bio prisutan u Ljutice Bogdana do juna (gotovo je nemoguće za Zvezdu da se izbori da Marko ostane do avgusta, odnosno kraja kvalifikacija za Ligu šampiona)...

Međutim, postoji i druga strana medalje ili priče o tome kako Crvena zvezda treba da prebrodi slatku, ali veliku muku, izazvanu sjajnim partijama Marka Grujića. Njegov otac Goran, bivši novinar i svedok uspona i padova mnogobrojne talentovane dece, bio je, prema saznanjima našeg portala, veoma tvrd na sastanku sa čelnicima Crvene zvezde u ponedeljak po podne. Iako pred njegovim očima titraju cifre koje mogu kompletnoj familiji Grujić da obezbede doživotnu egzistenciju, glavi porodice odlične ponude nisu pomutile razum, niti pomerile fokus sa sreće njegovog deteta (što je, uostalom, i najvažnije). Svestan je Grujić senior, baš kao i Marko, da ne može da svane pre zore... A karijera sjajnog veziste daleko je od „zore“. Prosto, odlazak u inostranstvo mogao bi da uspori Grujićev razvoj, ma koliko on bio darovit i talentovan. Uostalom, mnogo se govori o vanvremenskom potencijalu generacije sa Novog Zelanda, ali neke činjenice Grujići su shvatili kao aksiome posla kojim se Marko bavi. A one glase: Babić, Veljković i Zdjelar ne igraju već šest meseci vrhunski fudbal, Gaćinović nije ni na mapi u Ajntrahtu, sa minutažom su počeli da kubure Antonov i Gajić... Tamo, pod tuđim nebom, nema tetošenja, nema kredita, niti talenat služi kao avans za šansu koje treba da se dobije.

Za svaku pohvalu je što Grujić i njegov otac sebe ne vide kao običnu skupocenu robu, mada bi 90 odsto ovdašnje populacije otišlo u bolji i bogatiji fudbalski život. Međutim, pitanje je kako Marko može da dâ ono najbolje od sebe ako se uspavljuje i budi sa jednom misli u kori malog mozga: „Od moje odluke i stava zavisi egzistencija kluba u kojem sam prohodao...“ I ljudi operisani od emocija, bilo kakvih osećaja, sagoreli bi kao licna pod takvim pritiskom, a ne dete od 19 godina.

Međutim, opet dolazimo do esencijalnog podatka. Crvena zvezda u ovom trenutku mora da se ponaša kao nezalečeni narkoman, crna ovca familije, koja prodaje najvredniju robu iz kuće samo da bi namirila osnovne dugove. Nije to greška Zvezdana Terzića, niti njegovih najbližih saradnika, i možda je normalno da kao čovek dugo prisutan u ovdašnjem fudbalu mora da rezonuje tržišno - da veruje kako u Zvezdinom magacinu još ima kvalitetnih „komada robe“ koji će doneti Crvenoj zvezdi milione i posle Marka Grujića. Uostalom, u Ljutice Bogdana i danas lome glavu zbog toga što su odbili četiri miliona evra od Red Bul Salcburga za Darka Lazovića... Kasnije je usledila povreda i na koncu odlazak za džabe.

Pritom, u klubu postoji mišljenje da su male šanse da Grujićeva cena nastavi da raste jer do leta, od utakmica koje strani klubovi uzimaju kao „uzorak“, ima samo dva večita derbija i utakmicu za mladu reprezentaciju Srbije, gde će joj rival biti slabašna Andora.

Elem, fudbal je u osnovi kao i berza. Veliki rizik. Niko ne zna šta donosi sutra, mada će generali posle bitke, šta god da se dogodi, reći: „Pa govorio sam ja onda...“ Jedino je u ovoj situaciji Marko Grujić na raskrsnici rizika. Za koji god da se put odluči, neće mu biti prijatno. Ako potpiše za neki zainteresovani klub, odlazi u neizvesnost, ako odluči da po strani ostavi sve ponude i igrački se razvija u Crvenoj zvezdi, budiće se sa onim mučnim osećajem u stomaku koji izazivaju veliki životni stresovi... Ali to su zakoni fudbalskog tržišta. Zvezda je klub u dugovima, pa priče Luisa Ibanjeza koje kruže oko Ljutice Bogdana ne piju vodu:

„Znate li šta bi Zdravko Mamić uradio da ima Grujića u Dinamu? On bi ove zime odbio ponudu od deset miliona i na leto bi ga prodao za 15“, govorio je Argentinac.

I vrlo bitan podatak za kraj ove priče: Miodrag Božović nije prisustvovao na sastanku u ponedeljak veče. Kao čovek koji je isforisrao Marka, on je apsolutni autoritet Grujićima. Mišljenje o tome šta Marko treba da radi dao je na nedavnoj konferenciji za medije rekavši da bi mladom vezisti sigurno bilo lepše u Dortmundu, nego u Surdulici...

Dortmund je samo metafora, a Inter možda i realnost. Nedavno u Kopru su sportski direktor Nerazura Pjetro Auzilio i Dejan Stanković na večeri do tančina objasnili Marku Grujića gde ga vide i kako tokom petogodišnjeg mandata na Meaci od njega žele da naprave top vezistu...

Da li je to dovoljan argument da Grujić izbegne „luz-luz“ situaciju?